Sam svoj lekar, za i protiv

U Nemačkoj postoje precizni zakoni koji regulišu izdavanje lekova, i oni se poštuju. Pri tom su lekovi i veoma skupi, jer i svaki medikament prepisan na recept pacijent dotira sa 5 evra iz sopstvenog džepa.

Prevencija ili doping? Naročito u sezoni prehlada i gripa česta je pojava da pacijenti sami sebe leče. Šeficu apoteke „Štern“ u Kelnu, Hajke Hibers pitali smo da li se prekoračuje dozvoljena granica?

"Lekovi protiv glavobolje i medikamenti protiv bolova se kupuju cele godine. Postoji i sezonska upotreba lekova. Sada nastupa vreme alergija, to je period kada biljke cvetaju, postoji naravno i period kada su učestale prehlade, tokom zime i kada je hladno koriste se medicinski preparati kao i sredstva koja podižu imunitet poput vitamina C, vrući napitak od limuna, čajevi. Tu spadaju i medikamenti koji pomažu da prehlada brže prođe, oni su na biljnoj bazi i podstiču imunitet. To su sredstva koja ljudi sami biraju i kupuju."

Samo zdravi opstaju

Sve više je preparata koji se reklamiraju kao sredstva od pomoći za bolju koncentraciju, veći učinak na poslu i poboljšanje imuniteta. To su medikamenti koji su u slobodnoj prodaji. O tome kolika je potražnja Hajke Hibers kaže:

„Za bolje funkcionisanje mozga koristi se ginko, iako ima i drugih sredstava. Pitanje koje se tada postavlja je naravno koliko je stara osoba koja se opredeljuje za ovakva stimulativna sredstva. U normalnim uslovima jednom tridesetogodišnjaku tako nešto nije potrebno. Ako je neko trenutno zbog problema izložen stresu, on naravno može da proba sa ginkom, ali ne može očekivati da će ginko rešiti problem na duže staze.“

Hajke Hibers naglašava da postoje i sredstva na biljnoj bazi koja mogu da pomognu kod povećane nervoze. Poput baldrijana na primer koji tokom dana pomaže u opuštanju, a noću čini da san bude mirniji. Postoje naravno i brojni bio-hemijski, ali i homeopatski preparati koji se mogu uzimati u slučaju povećane nervoze i pritiska.

Bez recepta ništa!

Zakon u Nemačkoj veoma je izričit. I zakon se poštuje. To potvrđuje i Hajke Hibers, šefica „Štern“ apoteke u Kelnu:

„Lekovi koji se obavezno prepisuju na recept, mogu se dobiti samo ako ih lekar prepiše. Na primer lekovi protiv visokog pritiska, lekovi kod koronarnih srčanih oboljenja, visoki holesterol, ili neki drugi lekovi. To ne bi moglo da funkcioniše, kao što nije moguće ni otići u apoteku i kod najmanje prehlade poručiti antibiotike. Jer na primer mnoge prehlade su izazvane virusima, u tom slučaju antibiotici ne pomažu. Mnogi laici to ne znaju. I kad ne bi bilo pravila i zakona, onda bi kod najmanje prehlade svi odlazili da kupe antibiotike. Onda bi vrlo brzo došlo do visoke rezistenosti na antibiotike koji više ne bi bili delotvorni. Lekar je tu da postavi dijagnozu, prepiše recept i tek onda se ide u apoteku".