Samit EU: Tri važna dogovora

Lideri vlada i zemalja EU tokom dvodnevnog samita u Briselu imaće pune ruke posla. Za institucionalne promene, koje Evropa nestrpljivo čeka, neophodno je prvo okončati ratifikaciju Lisabonskog sporazuma.

Lideri zemalja EU pokušaće zato da postignu dogovor oko garancija koje je tražio češki predsednik Vaclav Kalus, čiji potpis još jedino nedostaje na ovom reformskom ugovoru. Garancije se odnose na izuzeće Češke iz Povelja osnovnih prava, koja bi mogla da omogući potraživanje imovine Nemaca proteranih iz Češke posle Drugog svetskog rata.

Dve nove funkcije u EU

Iako je za konačnu ratifikaciju Lisabonskog ugovora potrebno sačekati i odluku Ustavnog suda Češke, a zatim i Klausov potpis, pretpostavlja se da će se lideri EU u Briselu razmeniti mišljenja i povodom mogućih kandidata za dve nove funkcije predviđene Lisabonskim ugovorom - stalnog predsednika Saveta EU i novog šefa diplomatije EU. Za sada su u igri, za tzv. prvog predsednika EU, nekadašnji britanski premijer Toni Bler i premijer Luksemburga Žan Klod Junker.

Spisak kandidata za mesto šefa diplomatije je duži i tu se nalaze švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Miliband, austrijska šefica diplomatije Ursula Plasnik, italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini. Među kandidate za prvog čoveka zaduženog za spoljnu politiku EU ubrajaju se i komesar za proširenje Oli Ren, nekadašnji komesar Kris Paten, evropski parlamentarac Mišel Barnije kao i prethodni generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer.

Pretpostavlja se da će konačna odluka o novim čelnim ljudima EU biti doneta na vanrednom samitu EU koji bi mogao da se održi sredinom novembra.

U nastavku: Duboka neslaganja oko...

Duboka neslaganja oko finansiranja zaštite klime

Pitanje borbe protiv klimatskih promena već dugo se nalazi među prioritetima evropske politike, a evropski lideri će na oktobarskom samitu u Briselu pokušati da prevaziđu duboku podeljenost kada je u pitanju finansiranje zaštite klime.

Plan kojim se predviđa finansijska pomoć zemljama u razvoju, kako bi sprovele mere za smanjenje emisije štetnih gasova, podelio je evropske zemlje u tri bloka.

Prvi blok, na čelu sa Britancima, zalaže se za predviđene fondove, blok na čelu sa Nemačkom najpre želi da vidi ishod razgovora sa svetske klimatske konferencije u Kopenhagenu, dok zemlje Istočne Evrope, predvođene Poljskom, žele da učestvuju u toj pomoći, ali prema sopstvenim mogućnostima.

Evropski zvaničnici ističu da je dogovor o zaštiti klime na nivou Unije više nego neophodan kako bi EU ostala vodeći akter u svetskoj borbi za zaštitu klime i tako doprinela postizanju ambicioznog, globalnog sporazuma po tom pitanju.

Kako do novih radnih mesta?

Iako su vidljivi znaci izlaska iz ekonomske, ono na šta upozoravaju ekonomski stručnjaci, a što je vidljivo i u brojkama jeste porast nezaposlenosti. Očekuje se tako da će nezaposlenost u 2010. u 27 zemalja članice EU dostići 11 procenata, a da će od 2008. do 2010. skoro 10 miliona ljudi širom Evrope ostati bez posla.

Upravo zato Evropi je potreban „novi kurs“ kada su u pitanju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. Očekuje sa da lideri zemalja EU razmotre mogućnosti za uspostavljanje jakog, održivog i izbalansiranog privrednog rasta, koji bi vodio stvaranju novih radnih mesta i izlasku iz recesije.

Britanski premijer Gordon Braun je pred oktobarski Samit lidera EU istakao da Unija mora da postavi sebi ambiciozan, ali i realan cilj da do 2014. godine otvori 10 miliona novih radnih mesta. Na evropskim liderima je da se dogovore o eventualnim novim merama vezanim za tržište rada, kao što su slobodno kretanje radne snage, bolja informisanost i priznavanje poslovnih kvalifikacija čirom EU.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković