Samoubicu je sramota da potraži pomoć

Činjenica da je u Beogradu poslednjih dana zabeleženo nekoliko samoubistava sama po sebi ne može da se nazove serijom suicida, niti se može dovesti u kontekst dublje društvene krize, složni su u oceni stručnjaci za tu oblast.

Strah od „obeleženosti“

Psihoanalitičarka Ljiljana Milivojević kaže da je samoubistva teško dovoditi u vezu sa društvenom krizom, jer u je ovoj zemlji bilo i većih kriza pa nije bilo toliko suicida. Prema njenim rečima, problem leži u činjenici da depresivni ljudi često ne žele da potraže stručnu pomoć jer se plaše da će biti „obeleženi“ u sredini u kojoj žive i rade.

„Mnogo više je suicida među ljudima koji imaju depresiju, recimo. Dokazano je da ljudi koji boluju od depresije imaju procentualno veću šansu da će počiniti suicid nego ljudi koji je nemaju. Postoji animozitet prema ljudima koji na bilo koji način imaju nekih psihijatrijskih problema i koji su u svojoj sredini ‘obeleženi’. Onda se oni ne javljaju psihijatru da ih ne bi obeležili pa se kod njih mogu češće javiti suicidna razmišljanja i sam čin suicida“, kaže Ljiljana Milivojević za DW.

Mediji mogu i da pomognu

Milena Jerkov, volonterka Centra za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce“ iz Novog Sada, kaže da mediji često na veoma neodgovarajući način pišu o samoubistvima. „Što se više piše na neadekvatan način o samoubistvima, to nažalost više samoubistava ima. Bitna je mera, bitno je da se poštuju pravila i bitno je da se u takvim napisima u svakom slučaju pojave uputstva šta raditi ako neko bližnji pomišlja na samoubistvo, ili ako bilo ko pomišlja na samoubistvo“, kaže Jerkov i dodaje:

„Treba što manje pisati o načinu, o detaljima, da se što manje nagađa o uzrocima, jer je samoubistvo je kompleksan i individualan čin, i čovek se na njega odlučuje zbog generalno lošeg osećanja a retko kad zbog jednog događaja“, upozorava Milena Jerkov.

Vojvodina drži neslavni rekord

Ipak, ostaje činjenica da je stopa samoubistava u Vojvodini veća od evropskog proseka, što Ljiljana Milivojević pokušava da objasni na sledeći način: „U regijama u kojima postoje zajednice koje su nekako jako kruto povezane između sebe i možda malo izolovane od drugih, sa možda manjom željom za mešanje sa onim drugim, dolazi do takvih pojava mnogo više nego u nekim drugim predelima.“

Milena Jerkov navodi da je Centar „Srce“ prošle godine primio dvostruko više poziva nego u 2010. godini. Ali, prema njenim rečima, to ne mora da znači da je ljudima sve lošije, već da im je pomoć dostupnija.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odg. urednik: Nemanja Rujević