Samoubistva među francuskim farmerima

Mnogi francuski poljoprivrednici pate od depresije, a nije mali broj ni onih koji su sebi oduzeli život. Nema zvaničnih podataka, ali se procenjuje da je jedan seljak izvršio samoubistvo svakog dana prošle godine.

35-godišnji Fransoa Vikar na imanju od 200 hektara u Burgundiji ima oko 300 goveda koje uzgaja radi mesa, nekoliko konja za vuču i ovaca. Vikar kaže da je sve teže živeti od tog posla. Kada ju je pre 13 godina preuzeo od svojih roditelja, farma je bila profitabilna, i zarađivao je 1500 evra mesečno. Sada samo 300 evra. “Ko bi pristao da radi 70 sati nedeljno, nekad i više zavisno od sezone, za tako bednu platu? Niko! Poljoprivrednici nemaju socijalnu pomoć, osiguranje u slučaju nezaposlenosti ili neku drugu vrstu socijalne pomoći. Kada spadnete na tako niske plate, osećate da više ne možete tako da živite”.

Uglavnom se živi od jedne plate

Vikar nekako i uspeva da sastavi kraj s krajem jer je njegova supruga zaposlena u gradu kao medicinska sestra. Ali njegovi susedi-zemljoradnici nemaju svi drugi izvor prihoda. Od decembra je u tom regionu pet farmera izvršilo samoubistvo: “Jedan 52-godišnjak pričao je jednog popodneva sa susedom o njihovim
finansijskim problemima. Kada je sused otišao, utopio se u svom jezercetu. Drugi čovek morao je da isplati svog brata koji je otišao u penziju. Pošto nije dobio zajam od banke, ubio se”:

Vikar kaže da su brojni uzroci finansijskih poteškoća. Prodajna cena goveda je niska, ali su zato porasli troškovi. Stočna hrana je stravično poskupela, sa 180 evra po toni pre pet godina na sadašnjih 350 evra.

Istovremeno zahtevi vlade se stalno menjaju. On je držao svoje ovce u kamenoj staji iz 19. veka koju je njegova porodica koristila generacijama. Međutim, bio je prinuđen da investira u metalnu staju na otvorenom. Smatra se da su moderne zgrade čistije i u njima se životinje ne vezuju.

Posao farmera sve složeniji

Pored znanja iz poljoprivrede i knjigovodstva, farmeri sada moraju da razumeju i međunarodno tržište robe i prave osetljive odluke kada je reč o investiranju u novu opremu. To se posebno može videti na poljoprivrednom šou SIMA, međunarodnom događaju koji se održava svake dve godine i na kome se izlaže najbolja oprema.

Tjeri Žilber predstavnik sindikata i poljoprivrednik pokušava već godinu dana da u javnosti pokrene temu o samoubistvima farmera. On kaže da je to tabu tema u ruralnim sredinama: “Sramotno je to što porodice radije zataškavaju istinu. Znam porodicu koja je to uradila. Ispričali su da je osoba umrla od bolesti ili poginula u saobraćajnoj nesreći, jer sramota zbog samoubistva pogađa čitavu porodicu. Zato je pričama o bolesti ili nesreći mnogo lakše za porodicu da se suoči sa drugima, iako svi u okolini znaju da to nije istina. “

Žilber kaže u da u tradicionalnim seoskim sredinama, ljudi generalno ne vole da pričaju drugima o svojim problemima. Često susedi saznaju da ima problema kada je već prekasno. Zato se njegov sindikat zalaže za stvaranje nacionalnog SOS telefona za samoubistva. Farmeri bi mogli anonimno da pozovu i bez naknade da pričaju o njihovim problemima … pre nego što zapadnu u duboku depresiju.

Javnost šokirana

Prošle godine je Kristin Koidon, epidemolog, specijalizovan za mentalno zdravlje, objavila studiju o samoubistvu sa poražavajućim rezultatima: “Istraživali smo da li stopa samoubistva zavisi od profesije. Rezultat dugogodišnje studije je pokazao da su farmeri dva do tri puta skloniji samoubistvu od ljudi ostalih profesija. I to dva puta više kada je reč o ženama, i tri puta više kada je reč o muškarcima”.

Studija je šokirala javnost. Od tada su Koidon i MSA, farmerska socijalna grupa, pokrenuli još sveobuhvatniju studiju o samoubistvima francuskih farmera, koja bi možda nekada i dala pouzdane cifre o samoubistvima svake godine.

I francuske vlasti takođe su se pokrenule. Ministar za poljoprivredu Bruno Lemar najavio je da će SOS telefon biti pokrenut do kraja godine i da će socijalni radnici aktivno tragati za radnicima koji su u nevolji. Ipak, iza niza samoubistava kriju se složene finansijske situacije. Nejasno je da li će te inicijative imati uticaja ako prihodi farmera nastave da opadaju.

Autori: Ž. Oger / I. Ivanović

Odg. urednik: N. Briski