1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Samoubistvo kao jedini izlaz iz prisilnog braka

28. april 2013.

Podaci šokiraju: na svakih 100.000 devojaka i žena u Avganistanu, njih pet sebi oduzme život. Najčešći razlog za to je očaj zbog prisilnog braka.

https://p.dw.com/p/18OVA
Afghan women line up to receive winter supplies at a UNHCR distribution centre for needy refugees at the Women's Garden in Kabul on January 2, 2013. Hundreds of families living in makeshift shelters around the Afghan capital Kabul collected blankets, charcoal and other supplies on January 2 as authorities struggle to avoid last year's deadly winter toll. With temperatures dropping to -10 Celsius (14 Fahrenheit) at night in the city, the 35,000 refugees who live in the snow-covered camps face a battle to survive dire conditions protected only by plastic sheeting. Despite Afghanistan receiving billions of dollars of aid since 2001, more than 100 children died last year during the harshest winter in two decades, and the UN refugee agency has co-ordinated efforts to avoid repeat fatalities. AFP PHOTO/ SHAH Marai (Photo credit should read SHAH MARAI/AFP/Getty Images)
Afghanistan Diskriminierung von Frauen in der afghanischen GesellschaftFoto: AFP/Getty Images

Venčanja su u Avganistanu retke prilike kad porodice sebi mogu da priušte da bar na jedno veče zaborave svoje brige i uživaju - daleko od rata i nasilja. Igra se i slavi do ranih jutarnjih sati. Jedina osoba koja ne sme izgledati zadovoljno je mlada. Ona mora imati tužan izraz lica, zbog toga što napušta svoju porodicu. Međutim, često te suze uopšte nisu lažne.

Prema jednom izveštaju UN više od 80 odsto venčanja u Avganistanu prisilno je i dogovoreno bez pristanka mlade. U više od polovine slučajeva mlada ima manje od 16 godina. A kad se nešto, što bi trebalo biti "najlepši dan u životu", pretvori u najgori užas, mnoge mlade žene izlaz traže u samoubistvu.

Bekstvo od prisilnog braka

"To je poslednji izlaz i poslednji pokušaj otpora u situaciji u koju su žene dovedene na silu", priča Monika Hojzer, koja je pre 20 godina osnovala organizaciju za zaštitu ženskih prava „Medica mondiale“, i koja je već devet godina aktivna u Avganistanu. Monika Hojzer, inače po zanimanju ginekolog, kaže da je u tom periodu zabeležen velik porast broja samoubistava među ženama.

Die Kölner Ärztin Monika Hauser sitzt am Mittwoch (01.10.2008) in Köln in ihrem Büro. Hauser erhält den Alternativen Nobelpreis 2008. Die 49-jährige Gynäkologin wird für ihren Einsatz für vergewaltigte Frauen in Kriegsgebieten ausgezeichnet. Foto: Oliver Berg dpa/lnw +++(c) dpa - Report+++
Monika HojzerFoto: picture-alliance/dpa

"Institut za izveštavanje o ratu i miru je 2009. godine saopštio da je broj slučajeva samospaljivanja kod mladih žena, samo u gradu Heratu, porastao za 50 odsto", kaže Hojzer. Najnovije istraživanje koje je u Avganistanu sproveo bivši zamenik ministra zdravlja pokazalo je da na svakih 100.000 žena, njih pet sebi oduzme život.

"Posebno to primećujemo u gradovima, da tamo raste stopa samoubistava, jer žene tamo pokušavaju da se brane od prisilnih brakova", kaže Hojzer.

Žene koje žive u gradovima uglavnom su obrazovanije i imaju lakši pristup medijima iz kojih vide da se može i drugačije živeti.

Afghan women line up to receive winter supplies at a UNHCR distribution centre for needy refugees at the Women's Garden in Kabul on January 2, 2013. Hundreds of families living in makeshift shelters around the Afghan capital Kabul collected blankets, charcoal and other supplies on January 2 as authorities struggle to avoid last year's deadly winter toll. With temperatures dropping to -10 Celsius (14 Fahrenheit) at night in the city, the 35,000 refugees who live in the snow-covered camps face a battle to survive dire conditions protected only by plastic sheeting. Despite Afghanistan receiving billions of dollars of aid since 2001, more than 100 children died last year during the harshest winter in two decades, and the UN refugee agency has co-ordinated efforts to avoid repeat fatalities. AFP PHOTO/ SHAH Marai (Photo credit should read SHAH MARAI/AFP/Getty Images)
Foto: AFP/Getty Images

"Pre svega su to žene izbeglice iz Irana, koje su živele relativno slobodno i sada su izložene represivnim porodičnim šemama".

Prema istom istraživanju, više od 1,8 miliona žena u Avganistanu pati od depresije. Nasilje nad ženama i izrazita ograničenja u porodici izazivaju izuzetan psihički pritisak.

Devojčice koje udaju protiv njihove volje i na koje je vršen veliki pritisak, po pravilu pate od psihičkih teškoća i depresija, što ponekad vodi do samoubistva", kaže Mohamad Ašraf Ravan, specijalista sa psihijatrijske klinike u avganistanskoj pokrajini Balk.

Zakon o zaštiti žena - na čekanju

"Po islamskom pravu i mlada i mladoženja moraju pristati na venčanje, kako bi ono bilo važeće. Međutim, u Avganistanu vlada tradicija po kojoj su roditelji ti koji odlučuju o sudbini svojih kćeri, pa tako i o tome za koga će se one udati. Redak je slučaj da se kćerima dopušta da same odlučuju o svojoj sudbini. S muškim članovima porodice je drugačije: većina mladića sme samostalno da odluči hoće li prihvatiti ili odbiti izbor svojih roditelja.

Zu sehen ist eine junge Frau, die sich schwere Verbrennungen zugezogen hat, die sie sich selbst zugefügt hat. In den letzten Jahren wird in der afghanischen Stadt Herat diese Art von versuchten Selbstmord immer häufiger vollzogen. Bild: Stanekzai
Ova mlada žena u Heratu je jedva preživela samospaljivanjeFoto: DW

Iako su prema avganistanskom ustavu muškarci i žene ravnopravni pred zakonom, prava žena važe samo na papiru, kaže Monika Hojzer. Tri godine star dokument pod imenom "Dekret o uklanjanju nasilja nad ženama" koji bi trebalo da štiti prava žena, još uvek nije izglasan u parlamentu.

Autori: Vaslat Hasrat-Nazimi / Snježana Kobešćak
Odg. Urednica: Dijana Roščić