Samouverensot i strogost

Duhovni vođa Irana, Ajatola Ali Hamenei, je razgaljen: Prenošenje vlasti iz jedne ruke u drugu je «najslađi i najbolji plod islama i revolucije». Na oproštajnom prijemu u čast predsednika Mohamada Hatamija i njegovog kabineta je Hamenei delovao pomirljivo u odnosu prema reformama koje će sada biti anulirane. Svaki ministar je dobio kuran kao oproštajni poklon. Oproštajna većera nije održana za stolom, nego na tepihu.

Sve je to možda prvi pokazatelj kako će ubuduće biti u Teheranu. Skromnost. Novoizabrani predsendik, Mahmud Ahmadinedžad, stupa na dužnost.

I pre zvanične inauguracije je on počeo da sprovodi u delo svoj program. Parlament je odlučio da odobri kredite za izgradnju stanova i kuća. Vlasnici stanova, koji strahuju od pada cena nekretnina, su ohrabreni. Ovim kreditima će biti oživljeno tržište.

Ministri koji odlaze su u neizvesnosti. Šestorica će biti pozvana na odgovornost u Parlamentu, i niko ne zna ishod toga. Ahmadinedžad je najavio rat protiv korupcije. A moguće je da će žrtve tog rata biti i žrtve obračuna sa reformistima.

Spoljnopolitički će Ahmadinedžad jasno staviti nove akcente. Ali očigledno će on tu preseći nade u da će odnos sa EU u pogledu korišćenja nuklearne energije biti poboljšan.

Jasno je da će Ahmadinedžad još manje nego njegov prethodnik odustati od prava Irana u istraživanje i razvoj nuklearne energije. Već samo i zato što sporazum o neširenju nuklearnog oružja ne obavezuje Iran. Činjenica da je Iran neposredno pred Ahmedinedžadovo preuzimanje dužnosti najavio da će nastaviti nuklearne aktivnosti i da je Evropljanima rečeno da ništa više ne treba da očekuju, jeste jasan znak da novi predsednik ne želi diplomatksko razmatranje ovog problema.

Iran će se suprodtaviti američkom pritisku, najavljuje Ahmadinedžad. A on dobro zna da čak i reformisti odbijaju pritiske sa strane i da u prvom redu ostaju Iranci. Novi predsednik će biti oštriji i prema Evropljanima, a to pokazuje i činjenica da je za novog ministra inostranih poslova imenova Alija Larijanija, konzervativca, dosada šefa državne televizije. U novoj situaciji je, međutim, Evropa sada i odgovorna, jer je parirala Amerikancima, ističući važnost diplomatskih napora. Ujedno je Evropa verovala da se Irancima može izaći u susret nudeći im mrvice, u vidu sitne trgovine, prodaje rezervnih delova i sličnog. Iran je očekivao više. I ta zemlja može sebi da dozvoli protivljenje Amerikancima i Evropljanima, jer Iran neće biti u izolaciji. Azija, posebno Kina, ne pomišlja da smanji saradnju sa Iranom. Konačno, Kina će staviti veto u Savetu Bezbednosti UN na planove SAD.