Sandžak - sredstvo i cilj manipulacija

Zarad svojih političkih ciljeva vlasti u Beogradu podržavaju predrasude o Sanžaku kao kriznom području, koje je potencijalni izvor nesigurnosti pa i terorizma. Republički poslanik Meho Omerović smatra da je dobar deo sadašnjih problema u Sandžaku izazvan neodgovornim ponašanjem dela beogradske vlasti: „Naime, očigledno je na delu vraćanje dugova koalicionom partneru. Izgleda da evo država, ili barem jedan njen deo, saučestvuje u pokušaju pravljenja privatne ili partijske islamske zajednice“.

Deo vlasti vodi pogrešnu politiku u Sandžaku time što zauzima strane u sukobima koji se pojavljuju unutar bošnjačke zajednice; primeri za to su uvođenje prinudne uprave na lokalnom nivou, i direktno mešanje u sukobe unutar islamske verske zajednice. Značajnu ulogu u svemu tome po ocenama stručnjaka i analitičara imaju tajne službe.

Region Sandžaka je takođe ekonomski zapostavljen, i investicije zaobilaze taj deo Srbije. Semiha Kačar, iz Sandžačkog odbora za ljudska prava, za radio Dojče vele kaže da su brojni uzroci sadašnjih problema u Sandžaku, ali da je ekonomski i socijalni momenat među najvažnijima: „Da ne govorim da dole ima preko 20.000 nezaposlenih, od toga su većina mladi, da na hiljade mladih ljudi hoda ulicama Novog Pazara bez ikakve perspektive, da ne govorimo o još drugim težim problemima koji takođe pritiskaju Sandžak, posebno Novi Pazar, a to su droga i korupcija“. Beleži se izvestan pomak nakon 2000-e godine, kaže ona, ali je diskriminacija i dalje veoma prisutna, pre svega u pravosuđu, vojsci i policiji: „Nema onih drastičnih slučajeva kršenja ljudskih prava koji su pratili stanje tokom devedestih, recimo otmice, ubistva, paljevine kuća, masovna policijska represija, ali je diskriminacija i dalje najčešći oblik kršenja ljudskih prava kada su u pitanju Bošnjaci“.