Sankcije Rusiji koštaju i Nemačku

Odlučnost prema Kremlju istovremeno nanosi gubitke domaćoj privredi – to je izazov sa kojim su suočeni šefovi država i vlada EU nakon verovatnog obaranja aviona na liniji MH17. Već u četvrtak na snagu bi mogao da stupi novi krug sankcija koji pogađa privredu. Dok Amerikanci već duže vremena priželjkuju od EU drastičnije mere u ophođenju sa Kremljom, privredni savezi upozoravaju na nesagledive posledice zbog pooštrenja sankcija Rusiji.

Posledice se već osećaju

„Svako treće radno mesto u Nemačkoj zavisno je od izvoza. Kada se to prenese na nemačko-rusku trgovinu, imamo broj od 300.000 radnih mesta, čiji opstanak zavisi od te trgovine“, kaže Folker Trajer, zamenik direktora Nemačke privredne komore u razgovoru. „Postoje brojna preduzeća koja su veoma mnogo investirala u Rusiji. Da li ona sada moraju da plaćaju cenu političkog sukoba? Kao predstavnik privrede u to sumnjam i tu sumnju moramo da artikulišemo“, dodaje on za DW.

Postojeće mere se u Nemačkoj javnosti posprdno nazivaju sankcijicama. Jer, one za sada samo pogađaju pojedince bliske Vladimiru Putinu, čiji su bankovni računi u EU zamrznuti, a zabranjena su im i putovanja. Međutim, čak i te simbolične sankcije već pokazuju konkretne posledice za nemačku privredu. „U prvih pet meseci ove godine izvoz u Rusiju je smanjen za preko 13 odsto“, kaže Trajer.

Pogođena srednja preduzeća

S obzirom na novonastalu, neizvesnu situaciju, ruske firme će sve intenzivnije tražiti partnere u drugim delovima sveta. „Na osnovu iskustva Privredne komore u inostranstvu, znamo da se ruski poslovni partneri naročito okreću Kini.“ Iako Kinezi najčešće nisu u stanju da ponude isti kvalitet kao nemačke firme, tamo počinje nova trgovinska saradnja, objašnjava naš sagovornik Trajer.

I nemačka srednja preduzeća upozoravaju na opasnost od uvođenja oštrijih sankciji Rusiji. „U privrednom ratu sa Rusijom može samo da bude gubitnika“, upozorava Mario Ohoven, predsednik Saveza malih i srednjih preduzeća. „Embargo ili slične mere prinude protiv Rusije pogodiće pre svega mnoga naša srednja preduzeća koja izvoze.“

Većina od oko 6.300 nemačkih preduzeća koja su aktivna na ruskom tržištu su, prema rečima Ohovena, mala i srednja. Čak 98 odsto od oko 350.000 nemačkih izvoznika su srednja preduzeća, i svako četvrto pogađaju ekonomske sankcije.

Političari da objasne svoje odluke

Dakle, veoma je jak pritisak privrede na saveznu vladu da sa velikim oprezom donosi odluke o proširenju sankcija. Ministri spoljnih poslova EU, u utorak su u Briselu postigli sporazum da Evropska komisija do četvrtka razmotri predloge, kojim osobama i firmima bi sankcije trebalo da se pooštre.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer uoči sastanka je zahtevao da EU uvede „oštrije sankcije“. Evropska unija se uvek zalagala za dijalog i smirivanje situacije, kazao je Štajnmajer u Briselu uoči sastanka sa kolegama iz EU. „Istovremeno Rusija se nije u dovoljnoj meri pridržavala dogovorenih obaveza. Iz toga moramo da izvedemo zaključke“, kazao je Štajnmajer ne iznoseći više detalja.

Ukoliko se EU jednoga dana bude odlučila za proširenje sankcija i na druge sektore, privrednici strahuju od mogućih odgovora Rusa. „U tom slučaju bi mogli da budemo suočeni sa ekstremnim merama odmazde i da upadnemo u spiralu sankcija“, kaže Trajer. „Političari bi tada privredi i stanovništvu morali da objasne kako i šta dalje raditi.“ Na kraju krajeva, Nemačka je u velikoj meri zavisna od uvoza gasa iz Rusije. „Na to pitanje bi takođe trebalo odgovoriti.“