Sankcije se pooštravaju

Zemlje članice Evropske unije saglasile su se oko dve stvari: prva je jasna podrška Ukrajini kao „demokratskoj, suverenoj i stabilnoj zemlji“, a druga je odluka o novim i priprema mogućih ekonomskih mera protiv Rusije.

„Aneksija Krima od strane Rusije je jasno kršenje ukrajinskog suvereniteta i međunarodnog prava. Snažno osuđujemo neustavni referendum na Krimu i nećemo priznati aneksiju, ni sad ni u budućnosti. Na evropskom kontinentu, u 21. Veku, nema mesta za upotrebu sile kako bi se menjale granice“, poručio je predsedavajući Savetu Evropske unije Herman van Rompej na kraju prvog dana samita evropskih lidera u Briselu.

Zbog „nepostojanja koraka u pravcu deeskalacije“ situacije na Krimu, Savet EU proširio je listu pojedinaca koji su sankcionisani zabranom ulaska na teritoriju Unije i zamrzavanjem imovine unutar EU. Tako je na već postojeću listu od 21 krimskog i ruskog zvaničnika, dodato još 12 novih imena za koje predsednik Saveta EU kaže da su „vrlo visoko rangirane ličnosti.“

Pored otkazivanja junskog samita Evropske unije i Rusije, Savet Unije pozvao je i na otkazivanje svih bilateralnih samita između zemalja članica i Rusije. Istovremeno, Evropska komisija i zemlje članice pozvane su da pripreme i eventualne nove sankcije.

„Savet Evropske unije tražio je od Evropske komisije da proceni zakonske posledice aneksije Krima i predloži ekonomske, trgovinske i finansijske restrikcije, u pogledu Krima, i to za brzu primenu“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i dodao: „Evropska komisija će pripremiti i moguće ciljane mere u slučaju da Rusija načini sledeći korak u pravcu destabilizacije situacije u Ukrajini što će voditi dodatnim i dugoročnim posledicama u širokom spektru ekonomskih odnosa EU i Ruske Federacije.“

Misija EU u Ukrajini?

U Briselu ponavljaju da sankcije „nisu cilj nego sredstvo“ i da je u cilju deeskalacije prilika neophodno zadržati „hladne glave“. „Cilj je da se zaustave ruske akcije protiv Ukrajine, da se obnovi ukrajinski suverenitet i da se to postigne uz pregovore. Evropska unija je spremna da podrži i učestvuje u dijalogu Ukrajine i Rusije, kao i u multilateralnim inicijativama u tom smeru“, izjavio je Van Rompej.

EU se založila i za brz dogovor o raspoređivanju misije OEBS u Ukrajini. Ukoliko takva misija ne bude realizovana u narednih par dana, Unija je izrazila spremnost da pokrene sopstvenu misiju za Ukrajinu: „EU ima posebnu odgovornost za mir i stabilnost u Evropi i postupa u skladu sa evropskim vrednostima i interesima. Stojimo uz Ukrajinu i njen narod i podržavamo njihovo pravo da izaberu svoju budućnost“, poručeno je sa samita 28 lidera EU.

Pored već odobrenog paketa dugoročne pomoći od 11 milijardi evra, od kojih je već izdvojeno 1,6 milijardi „hitne pomoći“ ukrajinskoj ekonomiji, EU je privremeno ukinula i carine na izvoz ukrajinske robe na tržište Unije. Danas (21.3), drugog dana samita u Briselu, Evropska unija i prelazna vlada u Kijevu potpisaće i politički deo dogovora o pridruživanju, što u Briselu vide kao konkretan znak solidarnosti sa Ukrajinom, podršku neophodnim reformama u zemlji i perspektivu evropskog načina života za građane Ukrajine.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković