Saracin neće biti izbačen iz stranke

Najčitanija knjiga u Nemačkoj 2010. godine ne spada u velika literarna ostvarenja - nosi naslov "Nemačka ukida samu sebe" i njen autor je bivši socijaldemokratski senator za finansije grada Berlina i bivši član predsedništva Bundesbanke (nemačke centralne banke) Tilo Saracin. U knjizi je Saracin napisao da su doseljenici Nemačku koštali više nego što je zemlja od njih imala koristi i, pre svega muslimanske, doseljenike optužio da su zbog svoje kulture nesposobni da se integrišu.

Burna rasprava

Ovi sporni populistički stavovi izazvali su široku i oštru javnu debatu o useljenicima i njihovoj integrisanosti u društvo, a Saracin je morao da podnese ostavku na mesto člana predsedništva Bundesbanke koja je strahovala da će biti narušen njen ugled.
Istovremeno su i socijaldemokrate, čiji je član bio, pokrenule postupak za njegovo isključenje iz stranke, koji je sinoć završen povlačenjem zahteva. Predsednica nadležne komisije Sibila Uken izjavila je da je posle petočasovne rasprave odlučeno da se prihvati Saracinova izjava u kojoj je napisao da u knjizi nije imao nameru da „diskriminiše grupe, posebno ne useljenike“.

Ulkenova je rekla da je vođena konstruktivna, ozbiljna i intenzivna rasprava“ i da je dogovoreno da se „ne dopusti da se SPD deli“. Andrea Nales, generalni sekretar SPD, koja je podnela zahtev za isključenje odbila je da bilo šta izjavi, a ni Saracin nije bio voljan nešto da kaže.

Kršenje socijaldemokratskih principa

Posle objavljivanja knjige „Nemačka ukida samu sebe“ u kojoj se diskriminatorski i nipodaštavajuće govori o useljenicima, pre svega muslimanima, vrh SPD kritikovao je Saracina zbog grubog kršenja socijaldemokratskih principa. Bivši član predsedništva Bundesbanke napisao je da su muslimani generalno neobrazovani i ograničenih intelektualnih mogućnosti. Pomenuo je i donje slojeve u nemačkom društvu i ocenio da programi za njihovo obrazovanje najvećim delom ne postižu cilj i da je to pogrešno uložen novac. Saracin je inače član SPD od 1973. godine.

Lična izjava Saracina na osnovu koje se odustalo od njegovog isključenja iz stranke ima tri tačke u kojima se pravda zbog teza koje je izneo i izražava žaljenje. Saracin kaže da nije imao nameru da u knjizi zastupa „sociodarvinističke teorije“, niti se zalagao za „selektivnu politiku u društvu“. Nije mu bila namera da diskriminiše pojedine grupe ili useljenike. Naprotiv, izjavio je sada Saracin, „namera je bila da se podstakne integracija useljenika koji zbog porekla, socijalne strukture i religije do sada nisu bili u mogućnosti da se više integrišu“. Najzad, nije imao nameru da krši principe stranke i ako se članovi stranke osećaju povređeni žali zbog toga, ali i dodaje da „knjiga ne daje nikakav povod za tako nešto“.

Prve reakcije

Prema oceni posmatrača iznenađujuće je što se od isključenja odustalo već nakon prve sednice Komisije za poravnanje, jer se očekivalo da će se o tome duže raspravljati.

Reakcije su različite. Član Predsedništva SPD Ralf Štegner je razočaran što Saracin ostaje u stranci, mada nije pogrešno sve što je napisao o integraciji, ali njegove teorije o nasleđu i besmislice o obrazovanju nemaju veze sa socijaldemokratijom. Štegner smatra da je Saracinu pre mesto u nekoj desničarskoj populističkoj stranci.
S druge strane, poslanik SPD Sebastijan Edati smatra da je dobro što je došlo do pomirenja i da je Saracin svojom izjavom demantovao sam sebe. A da li to ozbiljno misli – videće se. Ako ponovo napiše nešto slično prekršio je dogovor, ali je bolje prihvatiti njegovo izvinjenje, nego se upuštati u dugotrajan i mukotrpan postupak isključenja, rekao je Edati.

nb/dpa/dapd/jil