Sarajevska Većnica ponovo u starom sjaju

Sarajevska Većnica, jedan od najupečatljivijih simbola glavnog grada BiH, zapaljena je u noći između 25. i 26. avgusta 1992. godine. Srpske snage lojalne Radovanu Karadžiću granatirale su Narodnu i univerzitetsku biblioteku BiH, što je, prema oceni analitičara, bio „pokušaj uništenja civilizacijskog koda jedne multietničke države“. Zapaljeno je više od dva miliona knjiga i preko tri stotine raznih rukopisa.

22 godine nakon što je nestala u plamenu i posle 18 godina obnove, sarajevska Većnica svečano je otvorena u petak (9.5.) na Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom. Ceremoniji je prisustvovalo više hiljada građana, dok se u auli Većnice okupio veliki broj zvanica iz političkog, javnog i kulturnog života BiH, predstavnici međunarodnih organizacija i diplomatskog kora.

Visoki predstavnik Valentin Incko je tom prilikom kazao da je Većnica „simbol skladnog suživota i više stilova arhitekture“. „Ona povezuje Istok i Zapad, orijentalni i zapadnjački stil, kao simbol Sarajeva, kao simbol BiH i suživota na ovom prostoru”, rekao je Incko.

Posveta ubijenim Sarajlijama

„Ovaj dan i ovu svečanost posvećujemo onima kojih danas nema s nama. Posvećujemo je svakom od onih 11. 541 ubijenih stanovnika Sarajeva tokom najduže opsade u istoriji Evrope“, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Direktor sarajevskog Instituta za istoriju profesor Husnija Kamberović smatra da je otvaranje Većnice veliki događaj koji je pokazao da „sile mraka nikada ne mogu izaći kao pobjednici“. On tvrdi da ima simbolike u tome što je Većnica otvorena na Dan pobede nad fašizmom.

„Mnogi građani Sarajeva će se prisetiti svojih boravaka u Većnici, druženja sa dobrim knjigama, starim časopisima i novinama. Međutim, razočaran sam činjenicom da se zgrada Većnice ne vraća biblioteci, nego postaje sedište administracije uz još neke druge sadržaje koji neće biti primereni jednoj od najlepših zgrada u Sarajevu. Naime, ubrzo nakon što su antifašisti oslobodili Sarajevo 1945., oni su zgradu Većnice, gde je ranije bilo smešteno Gradskog poglavarstvo, ali i Bosanski sabor od 1910. do 1915, administrativnu zgradu pretvorili u središte kulture ustupivši je Narodnoj biblioteci. Paradoksalno je sada što se zgrada Većnice otvara na Dan pobede nad fašizmom, a da se poništava ključna odluka tih istih antifašista prema kojoj se ta zgrada - u kojoj je uglavnom boravila lenja i pokondirena administracija, kakva je i ova naša - pretvorila u istinsko središte kulture“, kaže Kamberović za DW.

Husnija Kamberović: „Većnica ponovo mora postati središte kulture i mladosti“

Direktor sarajevskog Instituta za istoriju razočaran je što vlasti nisu izvukle nikakvu pouku iz nedavne paljevine Arhiva BiH. „Neverovatno je koliko gradska administracija, zbog ličnih umišljenih veličina i čudnih ambicija pojedinaca iz vladajućih struktura, malo vodi računa o opštim interesima. Odbijajući da vrate Većnicu Nacionalnoj biblioteci, čime su odbacili i mogućnost da se zgradi vrati duh kakav je poznat stanovnicima grada, sadašnja garnitura u gradskoj administraciji pokazuje svu svoju pokondirenost. Većnica je obnovljena i svečano otvorena na Dan pobede nad fašizmom, ali to će biti samo lepa zgrada, kojoj će se prolaznici moći diviti i u kojoj će svoje urede, slike i fotelje, imati gradski oci. Ali, ta zgrada će biti bez duha, koji joj se može vratiti samo ako se ona vrati Biblioteci i ponovo postane središte kulture i mladosti“, tvrdi Kamberović.

„Činjenica da je nakon 22 godine od njenog varvarskog rušenja obnovljena i ponovno otvorena sarajevska Većnica, jeste svakako veoma značajan trenutak u posleratnoj istoriji BiH“, kaže za DW novinar BH Dana Đorđe Krajišnik. On podseća da se radi o objektu-simbolu onoga što bh. društvu danas itekako nedostaje, kulture i knjige, „temeljnih postulata i lekova za ozdravljenje ruinirane životne stvarnosti u BiH“.#

„Jasno je, naravno, da je Većnica, obnovljena i vraćena u upotrebno stanje, i istorijski dokument koji svedoči da je kultura uvek iznad svakog militantnog divljaštva. Međutim, sarajevska Većnica, kao takva, danas ne sme postati samo još jedan 'memorijalni' objekat, niti biti eksploatisana kao isključivi muzeološki prostor sećanja. Njeno postojanje ima i dokumentaristički značaj, koji svedoči o razmerima katastrofe koja ju je pogodila, kao mesta gdje su ponovno nakon Kristalne noći gorele knjige. Ali, uz sve to, Većnica danas mora postati i biti mesto znanja, razuma i nauke na kojem ćemo graditi svet zasnovan na svemu onome što je suprotno od onih sila koje su je spalile. Jedino tako možemo sprečiti da nam se oganj i ruševine ponove“, ističe Krajišnik.

Zvižduci plenumaša i tonovi Sarajevskog filharmonijskog orkestra

Svečanoj ceremoniji otvaranja sarajevske Većnice nameravali su da prisustvuju i plenumaši koji su u petak (9.5.) protestovali u Sarajevu, nezadovoljni socijalno-ekonomskim stanjem u državi. Ka Većnici su se uputili nakon što im se niko od federalnih zvaničnika nije obratio ispred zgrade entitetskog parlamenta, gde su se prvobitno okupili. Jake policijske snage zaustavile su ih svega stotinak metara od Većnice.

Zvižduci i pogrdne poruke demonstranata donekle su poremetile idiličnu sliku ceremonije otvaranja sarajevske Većnice. I dok su s jedne strane dopirali tonovi „Imperijalnog marša“ iz poznatog serijala „Ratovi zvezda“, s druge su se čuli povici „lopovi, lopovi“, upućeni zvaničnicima Federacije. Dok su organizatori ceremonije otvaranja sarajevske Većnice uz velike tehničke teškoće pokušavali da izvedu 3D videoprojekciju na fasadi obnovljene Većnice, demonstranti su se počeli razilaziti, iako su ranije najavljivali da neće prekidati proteste do ispunjenja zahteva - među kojima je i ostavka Federalne vlade.