Sarkozi ne odustaje od "Sredozemne unije"

Prvi put je francuski predsednik Nikola Sarkozi svoju viziju Sredozemne unije izneo 2007. godine, za vreme predizborne borbe: "Svim narodima Sredozemlja upućujem ovaj apel. Kažem vam, na Sredozemlju će se sve odlučiti. Moramo da prevaziđemo mržnju, kako bismo ostavili mesta za veliki san o miru i kulturi. Došlo je vreme da se osnuje Sredozemna unija kao veza između Evrope i Afrike. To što smo pre 60 godina uradili za Evropu, sutra ćemo uraditi za Sredozemnu uniju".

Sarkozi je pre svega imao u vidu organizaciju koja će biti nezavisna od Evropske unije. Prestižni objekat pod francuskim vođstvom, sa vlastitim projektima i institucijama - isključujući one zemlje članice EU koje nisu direktno na obali Sredozemnog - na primer Nemačku ili Poljsku.

Mnogobrojne prepreke na putu do cilja

Ali, od toga nije bilo ništa. Naročito je nemački otpor doveo do toga, da ova unija nije postala egzekutivni savez država na obali Sredozemnog mora već neka vrsta proširenja postojećih programa Evropske unije za ovaj region - takozvanog procesa iz Barselone. U tom okviru, sa novim elanom pokušano je poboljšanje saradnje po čitavom nizu pitanja – od politike, energije, klime i privrede, preko ilegalne migracije pa sve do saradnje u oblasti bezbednosti. Tu su spadale i mere za stvaranje poverenja. Međutim, mnogobrojni konflikti na jugu Sredozemlja – u prvom redu izraelsko-arapski konflikt, ali i sukob oko Zapadne Sahare i dalje predstavljaju teško premostive prepreke.

Uprkos ograničenjima i kritici nekih arapskih zemalja, Francuska i dalje tretira Sredozemnu uniju kao prestižni objekat. A Pariz uvek jasno daje do znanja da polaže pravo na posebnu - istaknutu - ulogu na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.