Sarkozi unosi podele u EU?

U svetlu prilika na Bliskom istoku, jedna je izjava francuskog predsednika Nikole Sarkozija tokom šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom imala posebnu težinu. Sarkozi je naime polovinom decembra Evropljane podsetio na obavezu i ulogu koju u ovom delu sveta imaju. "Ako se Evropa ne zauzme za uspostavljanje mira na Bliskom istoku, niko tu njenu ulogu neće preuzeti."

Druga izuzetno važna njegova izjava, ukazivala je na jasne ambicije vlasti u Parizu: "Mislim da niko danas ne bi osporio činjenicu da je za ozbiljno vođenje i predsedavanje Unijom potrebno više od šest meseci. Za tako nešto potrebno je dve i po godine."

Svaki doprinos je dobrodošao

Zato mnogi dodatno Sarkozijevo angažovanje na Bliskom istoku doživljavaju kao pokušaj da se predsedavanje prećutno produži. Formalno gledano, Sarkozi ne dovodi u pitanje češko predsedavanje Unijom, jer on je trenutno kopredsedavajući Mediteranskom unijom. Portparol EK Amadeu Altafaj u svemu tome ne vidi nikakva poklapanja: "Svaki doprinos je dobrodošao. Ono što je međutim važno je da poruka zemalja ili predstavnika Evropske unije obema stranama u konfliktu bude u osnovi u skladu sa porukom koju je EU, 30. decembra, već formulisala."

Švarcenberg na meti kritika

Mnogi ipak na Sarkozijev odlazak na Bliski istok gledaju kao na podrivanje češkog predsedavanja i unošenje podela u diplomatiju Evropske unije. Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberger, poznati prijatelj Izraela, do sada je posebno isticao pravo Izraela da se brani: "Nema uošte nikakvih sumnji u tome da se raketni napadi na naselja i civilne ciljeve mogu tolerisati. U tom smislu Izraelu moramo dozvoliti da se brani."

Iako je u međuvremenu pojasnio svoju poziciju, ova Švarcenbergova izjava našla se na meti kritičara. Njegov francuski kolega Bernar Kušner, drugačije se osvrnuo na situaciju na Bliskom istoku. "Da, napadi na Izrael bili su provokacija, ali reakcija je svakako bila disproporcionalna."

U kojoj meri će u svojoj politici prema Bliskom istoku Evropa biti jedinstvena, biće poznato u drugoj polovini januara, jer će se tada, barem se u to uzdaju u Briselu, u posredovanje aktivnije uključiti i SAD.