Sastanak pozitivan, razloga za kritiku ima

Redovni godišnji sastanak predsednika Srbije sa uglednim ličnostima političkih, kulturnih i nevladinih organizacija, ustanova Srba u susednim zemljama i istaknutim Srbima u zemljama regiona, biće održan 23. decembra u Beogradu. Očekuje se da u Beograd iz Republike Srpske dođu predsednik RS Milorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović i predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić. Iz Hrvatske se očekuje dolazak lidera Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovaca, iz Crne Gore predsednika Socijalističke narodne partije Srđana Milića i predsednika Nove srpske demokratije Andrije Mandića, kao i predsednika Udruženja Srba i Crnogoraca u Albaniji Pavla Jakoja, kao i drugih vodećih ličnosti političkih, kulturnih i nevladinih organizacija Srba iz Makedonije, Slovenije, Rumunije i Mađarske. Tadić je predložio da se na sastanku razgovara o daljem razvoju dobrosusedskih odnosa i unapređenju položaja srpskih zajednica u državama regiona.

Region opterećen etničkom politikom

Poziv predsednika Srbije Borisa Tadića je već naišao na kritike u regionu. Najglasnije kritike za sada stižu iz Crne Gore, odakle stižu upozorenja da je reč o mešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja. Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije, smatra da je reč o prirodnom potezu predsednika Srbije, jer se srpska dijaspora u regionu nalazi pred ozbiljnim izazovima. S jedne strane tako ima osnova da se sazove jedan ovakav sastanak, ali ima osnova i za njegovu kritiku, kaže Fatić za Dojče vele:

„Region je realno u problemu zbog toga što nije prevazišao etničku politiku. I svaki put kada se neka relativno velika etnička zajednica, kakva je srpska, okuplja, to se s razlogom percipira u ostalim državama regiona, koje su sve slabe, kao potencijalna pretnja stabilnosti tih država. Međutim, ne radi se samo o srpskoj etničkoj zajednici, ista je situacija sa praktično svim ostalim etničkim zajednicama u regionu. Sve one imaju nekakvu nacionalnu politiku iznad država u kojima žive. To se odnosi uostalom i na Mađare koji žive u Srbiji; oni imaju neku svoju nacionalnu politiku i nacionalne vrednosti koje se vrlo često formulišu porukama iz Budimpešte, iako oni žive u više zemalja. To se odnosi i na Bošnjake, i na Albance, i tako dalje. Tako da je to generalni problem što Balkan ne može da se izvuče iz domena etničke politike, i što se etnička politika koristi za spoljnopolitičke manipulacije u regionu. I onda kad dođe do nestabilnosti, ljudi se negde prirodno vraćaju toj etničkoj politici“.

Razvejati sumnje u regionu

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da ovaj sastanak ne bi trebalo da bude predmet bilo kakvih osporavanja, da nije problema koje smo ranije imali. Popov kaže da se u pojedinim trenucima Srbija na neadekvatan način zalagala za Srbe u okolnim državama, i stoga je sada na organizatorima tog sastanka da razveju bilo kakve sumnje koje postoje u regionu:

„Mislim da niko ne može osporiti pravo jedne države da se brine za svoje sunarodnike u drugim državama, ali je pitanje načina i mere kako se to radi. Tako da nije bilo nekih primera od ranije, poput zahteva da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda u Crnoj Gori, ili podrške Miloradu Dodiku, koji osporava postojanje Bosne i Hercegovine, to bi bio skup koji ne bi izazivao nikakvo podozrenje. Ovako to daje razloga sa sumnje i osporavanja iz pojedinih susednih država“.

„Nova“ politika za izbore

Državna politika Borisa Tadića je propala, ocenjuje Fatić. To se pre svega odnosi na politiku i Evropa i Kosovo, kaže Fatić analizirajući motive za jedan skup ovakve vrste Srba iz regiona:

„Pošto sada idu izbori, neophodno je da se uspostavi neki novi nivo nacionalne politike, na kome bi se mogla voditi i državna politika. I u tom smislu ja opravdavam to što je uradio, jer kada vam propadne jedna strategija, vi idete na sledeću razumnu strategiju, a to je da vidite šta možete uraditi sa nacionalnim korpusom u regionu“.

Efekte ćemo tek videti

Koliko će ovaj skup biti na neki način pozitivan, ili negativan za region, zavisiće od toga kako se on bude profilisao, smatra Popov. Znači, on bi mogao da donese i neke pozitivne poruke regionu, ali isto tako i negativne. Stoga moramo videti da li će i kakve poruke biti sa njega odaslate, kako bismo procenjivali njegov odraz na stanje u regionu, zaključuje Popov.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković