Savezi avio prevoznika: Zajedno smo jači!
20. mart 2012.
Air Berlin je kompanija koju je pre 30 godina u tadašnjem Zapadnom Berlinu osnovao jedan američki pilot. Danas je druga po veličini u Nemačkoj. Preveze oko 35 miliona putnika godišnje, a specijalizovana je za kratke međugradske i turističke čarter letove. U Nemačkoj je po veličini odmah iza diva Lufthanze, a u Evropi je na šestom mestu.
Sada se ovaj avioprevoznik odlučio na novi korak: priključivanje avio-alijansi Oneworld. Time Berlinjani ulaze u prvu ligu svetskih "avio-igrača". Naime, partneri u Oneworldu su svetski poznata imena poput British Airways, Iberia, American Airlines, Cathay Pacific, Qantas, Japan Airlines i čileanske kompanije LAN. Te kompanije se međusobno pomažu i od toga, tako barem tvrde marketinški stratezi, koristi imaju svi: kako kompanije, tako i njihove putnici.
Velika politika
Pri tome su avio-alijanse u stvari samo pomoćna konstrukcija, jer u toj branši nisu moguće internacionalne fuzije, poput onih kakve postoje u metalskoj industriji ili kakvim pribegavaju naftni koncerni. Kada je naime u pitanju avio-saobraćaj, uvek su u igri važni nacionalni interesi i udruživanje u jednu kompaniju je gotovo nemoguće. To pokazuju primeri avio-kompanija Air France i švedskog KLM, British Airways i španske Iberie odnosno nemačke Lufthanze i Swiss-a. Na papiru to su ujedinjene kompanije, ali one u stvarnosti lete na "svojim" linijama sa "svojim" putnicima.
U prvom redu je reč o pravima na letove na određenim linijama. Po pravilu samo kompanija koja je u većinskom vlasništvu neke države odnosno građana te države može dobiti pravo leta na određenim linijama odnosno pravo preleta u određenim koridorima. U velikom broju zemalja je čak zakonski ograničen postotak vlasništva neke avio- kompanije, koji može biti u rukama stranaca. Vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama to opravdavaju potrebom zaštite vitalnih nacionalnih interesa.
Rešenje u alijansama
Izlaz iz brojnih restrikcija pojedine avio kompanije počele su da traže u osnivanju alijansi kao mogućnosti da se sa jedne strane zadrži specifičnost svake kompanije, ali da se s druge strane ostvare pozitivni efekti uže saradnje dve firme. Jedan od tvoraca tog modela bio raniji šef Lufthanze Jirgen Veber. Bio je jedan od ključnih i odgovornih za stvaranje prve velike avio-alijanse: 1997. osnovan je Star Alliance. Otada je ova alijansa najveća i najmoćnija od tri postojeće. Star Alliance obuhvata 26 članica, među kojima su uz Lufthanzu i Air Canada, Singapore Airlines ili ANA. Ovaj savez pokriva gotovo trećinu celokupnog svetskog prevoza putnika.
Dve godine kasnije je osnovan Oneworld, trenutno najmanja alijansa, dok je druga po veličini SkyTeam pod vođstvom kompanija Air France i Delta Air Lines, osnovana 2000. godine. Uspeh ovih alijansi je očigledan: danas se 80 odsto svetskog putničkog prometa odvija jednom od avio kompanija uključenih u neki od ova tri saveza.
Cilj: ušteda
Za avio-kompanije takvi savezi su trenutno najbolji način da povećaju svoj udeo na tržištu, pa time i zaradu. Pri tome važno je da kompanije nisu prisiljene same da šire svoju ponudu - što je naravno usko povezano sa novim velikim investicijama i rizicima.
Dobar primer za to je Air Berlin. Umesto da kao do sada sam leti na 162 odredišta u 40 zemalja sveta, Air Berlin sada ima na raspolaganju kompletnu ponudu svih članica Oneworld alijanse i može putnicima nuditi usluge na području čitave mreže. Savez Oneworld sada u ponudi ima 840 odredišta u 150 zemalja sveta, sa dnevno više od 9.000 letova. A upravo to i jeste svrha avio-alijansi, ostvarenje sinergetičkih efekata. Načelo glasi: zajedno smo jači.
Kritičari međutim upozoravaju i na negativne efekte: budući da se prevoz putnika sve više odvija u dogovoru različitih kompanija koje međusobno sarađuju, na pojedninim linijama je sve manje konkurencije - a to automatski znači i veće cene.
Autori: Andreas Špet / Zoran Arbutina
Odg. urednik: Jakov Leon