Scenario užasa
12. mart 2011.
Japanska nuklearka Fukušima Daići I ima reaktor sa ključalom vodom. Nuklearno gorivo (šipke), u procesu razbijanja atoma razvija toplotu koja greje vodu, i prolazeći kroz turbinu – proizvodi struju. Ohlađena voda se pumpa u reaktor i onda se proces ponavlja – voda se ponovo greje.
Unutrašnjost takvog reaktora se sastoji od dugih cevi u kojima se nalazi nuklearno gorivo – šipke obogaćenog uranijuma. Prilikom raspada radioaktivnog uranijuma, oslobađaju se ogromne količine energije koja zagreva vodu. Istovremeno, oslobađaju se i energetski nabijeni neutroni koji aktiviraju cepanje atoma u susednim šipkama sa uranijumom.
Radi kontrole ovog procesa, što podrazumeva i mogućnost da se on zaustavi, između šipki sa nuklearnim gorivom instalirane su takozvane kontrolne šipke koje apsorbuju pomenute oslobođene neutrone.
Kada se nuklearna elektrana isključuje, te kontrolne šipke se spuštaju u reaktor, prekida se lančani proces cepanja atoma, reaktor se hladi – doduše, ne dovoljno brzo. Zbog toga se, pumpama na struju, hlađenje vodom ubrzava.
Scenario užasa
U slučaju nestanka struje, situacija postaje kritična, pritisak i temperatura u reaktoru rastu. Ako taj proces nije moguće zaustaviti, omotač šipki sa nuklearnim gorivom se može oštetiti ili totalno uništiti.
U ovoj fazi, sadržaj šipke, (nuklearno gorivo, što znači uranijum i na primer cezijum) dospeva u sam reaktor i tone na dno. Tu onda može doći do nekontrolisanih nuklearnih eksplozija, koje izazivaju dodatni pritisak i temperaturu. Na kraju, može doći do eksplozije celog reaktora, kao što je to bio slučaj pre skoro 25 godina u Černobilu. To je najgori mogući scenario – jer svi proizvodi raspada atoma eksplodiraju u atmosferi.
Sve je neizvesno
U Fukušimi je, nestankom struje zbog zemljotresa, prekinut lanac bezbednosti reaktora. Onda je pukla i sledeća karika – ne funkcionišu ni dizel generatori struje! Hlađenje vode, tj reaktora, održava se samo uz pomoć električnih baterija, koje kao i sve baterije, mogu da funkcionišu samo neko ograničeno vreme.
U reaktoru je zato prvo porasla temperatura vode, a isparavanjem se povećao i pritisak. Da bi se sprečila eksplozija, prvo je kroz ventil pokušano ispuštanje slabo radioaktivne pare. Međutim, to je samo delimično uspelo.
Ako bude došlo do eksplozije, do najgoreg scenarija - ljudima u Japanu preostaje samo nada da će povoljni vetrovi nuklearni oblak oduvati prema Pacifiku.
Autori: Sibile Golte / Dijana Roščić
Odg. urednica: I. Ivanović