Sećanje na žrtve Sabre i Šatile
17. septembar 2007.
U septembru 1982 godine u izraleskom paralmentu Knesetu, tadašnji vodja opozicione radničke partije Šimon Perez je upitao premijera i ministra odbrane:
“Ko je imao suludu ideju da pošalje falangiste u potragu za teroristima u izbeglički logor.”
Vesti o masakru u Bejrutu su obišle ceo svet. U palestinskim centrima Sabra i Šatila hladnokrvno je ubijeno na stotine civila. Tek posle se saznalo da je ubijeno 800 ljudi iako se smatra da je broj ubijenih još veći jer su počinioci buldožerima bacali tela u masovnu grobnicu i kasnije je prekrili ruševinama jedne kuće.
Masakr je izvelo oko 150 pripadnika milicije hrišćanskih falangista na čijem čelu je bio Eli Hobeika. Medjutim, može se isto tako reći da odgovornost leži na izraelskoj politici koja je omogućila da se ovako nešto dogodi. Izrael je 6. juna 1982 vojno intervenisao u Libanu kako bi proterao PLO. Tom prilkom sklopljen je savez sa falangistima. Za novog predsednika izabran je Bešir Gamajel, sin osnivača falanista Pjera Genajela:
“Pozvaću sve Libance da se ujedine”
Uz američku pomoć. PLO je 1. septembra napustio Liban a to su učinile i medjunarodne snage. Širom Bejruta odjekivale su snažne ekslpozije.
U eksplozoiji je uništeno glavno sedište falangi a tom prilikom ubijen je predsednik Bešir Gamajel. Usledio je vojni pohod na zapadni deo Bejruta. Izraelski ministar odbrane Arijel Šaron je u potragu za 200 naoružanih palesetinaca poslao naoružane falangiste.
Oni su posle neuspešne potrage za falangistima bes iskalili na nedužnim civilima- starcima, ženama i decom. Opozicija je zahtevala da odgovorni podnesu ostavke, medjutim to je uradio samo Arijel Šaron koji se posle nekog vremena ponovo vratio na političku scenu.