Sećanje na Zorana Djindjića

Pored uobičajenog odavanja počasti polaganjem vijenaca na mjesto pogibije, kao i na grob u Aleji velikana, treća godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića obilježena je i podsjećanjem na suštinu njegovog političkog djelovanja i reformi koje je uvodio.

Uočljivo je da on i danas ima veliki broj političkih neprijatelja ne samo u strankama nekadašnjeg režima protiv koga se borio nego i u demokratskom bloku. Njegov prvi nasljednik na mjestu predsjednika vlade, Zoran Živković, kaže za Radio Dojče vele da su ga mrzili i mrze oni političari koji ne mogu da shvate potrebe savremenog svijeta i žele da zadrže stare odnose u društvu:

«Gubitkom Zorana Đinđića moderna Srbija je izgubila puno, a neprijatelji moderne Srbije, a samim tim i neprijatelji Zorana Đinđića su postali aktivni. Bojim se da je danas u Srbiji, u našem društvu, u državi i u svim drugim sferama društva, ostalo samo ono što je definitivno dobro fundurano u vreme Zorana Đinđića, a da mnoge stvari koje su tada bile mlade, nejake da su uništene za ove dve godine».

Jedan od njegovih osnovnih ciljeva bilo je ubrzano približavanje Evropskoj uniji čija bi kruna predstavljala i zvanično članstvo. Međutim, on nije gajio iluzije da se to može tek tako jednostavno da postigne. Evo šta je o tome rekao 2002. godine:

«Ako Srbija sada stane, ma koliko kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula proći će deset godina. Moje upozorenje je da imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u ovom regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja. I to nije nikakva garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme i da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa koja može da bude prokockana sutra».

Neki od naših sagovornika kažu da su mnoge šanse prokockane zbog nepostojanja političkog jedinstva oko ključnih pitanja. Takvih ozbiljnih nesuglasica bilo je i za života Đinđića, a to je značajno kočilo približavanju Evropskoj uniji, ali se ipak išlo ka tom cilju mnogo brže nego sada – kaže Zoran Živković:

«Njegovo znanje, hrabrost i posvećenost je bila najvažniji faktor u približavanju Srbije svetu. Svako ko je iole pratio političku scenu u Srbiji, i iz Srbije i spolja, jasno je prepoznao ko je bio lider Srbije. Za mnoge u Srbiji, pa i za mnoge u tom dekomratskom bloku, ako se to može tako da definiše, postojao je strah od brzine Zorana Đinđića. Ne samo od brzine njegovih misli nego i od brzine reformi koje je on provodio. Oni su videli da ako ta brzina ne bude sprečena, na neki način, da neće za njih mesta u toj Srbiji koja je stvara tom brzinom».

Ostaje činjenica da ga danas mnogo češće citiraju i oni koji su osporavali njegovu politiku dok je bio živ. -----------