„Sedam minuta straha“ na Marsu

Sedam minuta straha i neizvesnosti za naučnike na Zemlji, rano ujutru u ponedeljak 6.8. (po našem vremenu). Marsovska naučna laboratorija Američke svemirske agencije – nazvana Kjuriositi – moraće za sedam minuta da smanji brzinu sa 21.000 kilometara na sat do nule.

Taj kritični stadijum po ulasku u atmosferu Marsa naziva se "sedam minuta terora". Međutim, signal će do Zemlje stići za četrnaest minuta. Dakle, kad NASA dobije vesti da rover ulazi u atmosferu, Kjuriostiti će već sedam minuta biti na povšini – ceo ili razbijen na parčiće.

Prva kočnica je atmosfera Marsa

Iako je 100 puta ređa od zemljine, Kjuriositi će usporiti za oko 19,300 kilometara na sat. Zatim se otvora padobran. Iako težak samo 45 kila on mora da izdrži skoro 30 tona opterećenja. Pri brzini od oko 600 km na sat odvaja se toplotni štit i odbacuje padobran, a uključuju se kontra-rakete.

Dok se brzina smanjuje od 113 kilometara na sat na manje od tri i po, kapsula će spustiti pokretnu laboratoriju kranom sa visine od sedam i po metara – na točkove. I to samostalno.

Svrha misije vredne 2,1 milijardi evra je, između ostalog, nalaženje tragova života na Marsu. NASA je u vozilo ugradila robotsku ruku, lasere, foto-aparate i bušilice. Rover sa šest točkova težak je preko 900 kila i visok preko dva i deset. To je najveći i najbolje opremljen terenac koji je ikada poslat na drugu planetu.

Od šezdesetih godina, Amerika, Evropa, Rusija i Japan lansirali su 40 misija na Mars. Od tog broja se preko pola pokvarilo, srušilo ili nestalo.

Autori: John Blau / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon