Sedmogodišnjaci na obuci kod neonacista

Nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble zabranio je desno-ekstremističko udruženje „Zavičaju odana nemačka omladina“ (HDJ). Vođstvu neonacističke organizacije u Berlinu, Brandenburgu, Saksoniji i Donjoj Saksoniji u utorak (31.3.) rano ujutru, uručena su rešenja o zabrani rada. Državni službenici tom prilikom zaplenili su materijal, a pre svega deo imovine udruženuja.

Organizacija HDJ registrovana je 1990. u Kilu, sa sedištem u Plenu. Broji nekoliko stotina članova. Njen značaj na desničarskoj sceni nije za potcenjivanje, piše Frankfurter rundšau u internet izdanju. Jedan deo članova Nacionaldemokratske partije Nemačke (NPD), kao i mladih u HDJ, zaraženi su virusom neonacionalizma. HDJ je imala isturena odeljenja širom Nemačke. Među mladima je širila nacionalističko-rasističku propagandu, navedeno je u obrazloženju zabrane.

U okviru nastupa koji naizgled nisu imali političku pozadinu, HDJ je vaspitavao decu u duhu nacional-socijalističke slike sveta. To što je HDJ u svom statutu prihvatio zakone i ustav, po viđenju ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke, bila je samo farsa. HDJ je indoktrinirala čak i decu od 7 godina, huškala protiv Jevreja i stranaca, kao neprijatelja nemačkog naroda. U program namenjen deci i omladini uključeno je i učenje o rasi i čistoći krvi.

Nezavisni posmatrači došli su do saznanja da je HDJ svake treće nedelje negde u Nemačkoj održavala seminare obuke i javne priredbe. Cilj udruženja bio je formiranje nacional-socijalističke elite. „HDJ je zaista odvratno udruženje“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble. „Protiv njih se mora strogo primeniti zakon“.

„Harmonija“ u odnosima Nemačke i Rusije

„Dramatičan trenutak“, i „svet na stranputici“ su teške reči koje je ruski predsednik Dmitrij Medvedev koristio prilikom svoje kratke posete Berlinu, kako bi opisao tešku ekonomsku krizu u svetu. Neposredno uoči sastanka na vrhu zemalja Grupe 20, nemačka kancelarka Angela Merkel je ruskom predsedniku obećala svoju podršku.

Retko da je ikada do sada ispoljeno toliko harmonije u nemačko-ruskim razgovorima na vrhu. Za razliku od susreta sa ruskim predsednicima proteklih godina, ovoga puta nisu dominirale razlike u mišljenjima o stanju ljudskih prava u Rusiji. Uoči samita G-20, Merkelova i Medvedev pokazali su da su složni: „U London putujemo sa sličnim očekivanjima i pozicijama“, prenosi Špigel online izjavu Angele Merkel.

List se sa posebnom pažnjom osvrće i na prvu posetu američkog predsednika Baraka Obame Velikoj Britaniji. Poseta najmoćnijeg čovega sveta uzbudila je i hladne Britance.

„Sledećih dana je London, a ne Vašington srce američke spoljne politike, zabeležio je s ponosom Obzerver. Delegacija Bele kuće broji 500 članova, čime je predsednik stavio na raspolaganje sve resurse u borbi protiv svetske privredne krize. Obama će se u Londonu upoznati sa vodećim političarima sveta, između ostalog Kine, Rusije i Indije.

Hrvatska može u NATO

Prijemu Hrvatske u NATO više ništa ne stoji na putu, piše Frankfurter algemajne cajtung. Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je vlada u Ljubljani Protokol o ratifikaciji hrvatskog pristupa početkom ove nedelje deponovala u američkoj vladi u Vašingtonu. Time je proces ratifikacije zaključen. Hrvatska, zajedno sa Albanijom, na samitu krajem nedelje može da pristupi NATO.

Slovenački parlament je protokol o ratifikaciji izglasao još početkom februara. Uručenje protokola Vašingtonu bilo je blokirano zbog toga što su slovenački nacionalisti zahtevali izjašnjavanje građana o hrvatskom pristupu vojnoj alijansi. Razlog za svađu sa Hrvatskom je pre svega linija razgraničenja na Jadranu. Slovenački predsednik, vlada i parlament upozorili su građane da odustanu od podrške inicijativi nacionalista, jer blokada hrvatskog pristupa NATO ne bi povećala šanse Slovenije u svađi oko granica, već bi ih naprotiv smanjila.

Do Evrope po cenu života

U oluji na Sredozemnom moru potonula su najmanje tri broda. Njihov cilj očigledno je bio italijansko ostrvo Lampeduza. Da bismo razumeli zašto ti ljudi stavljaju svoj život na kocku, trebalo bi znati, ko to uopšte kreće na put, piše Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom „Smrtonosna čežnja“.

Najveći broj izbeglica potiče iz zemalja južno od Sahare. To su u najvećem broju slučajeva dobro obrazovani ljudi između 20 i 40 godina, i ni jednom od njih ne preti glad, rat ili politički progon. Zbog toga i pojam izbeglica nije zaista pravi - mnogo više je reč o iseljenicima koji u susednom kontinentu na severu traže bolji životi i veću zaradu.

Ko je samo jednom bio sa afričkim iseljenicima u prepunim tranzitnim gradovima Gao u Maliju ili Agadez u Nigeru, taj zna koliko je visoka motivacija ovih emigranata. Mnogi su probali četiri - pet puta. Na pitanje zašto svoj život uvek stavljaju na kocku, zašto energiju i novac za put u Evropu ne investiraju u svojoj zemlji, uvek se čuje odgovor: zato što nema posla i nema nade jer je vlast korumpirana i potrebne su godine da se nešto pokrene.

Pripremila: Vesna Čolić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković