Seks među različitim vrstama
13. oktobar 2009.
Šta su različite vrste? – Pitanje je na koje nastavnici biologije u školama obično odgovaraju primerom konja i magarice, odnosno magarca i kobile. Ukoliko se te dve životinje spare, potomstvo, bilo da je reč o mazgi ili muli – uvek je neplodno. Zaključak je da samo roditelji iz iste životinjske vrste mogu da dobiju potomstvo koje i samo može dalje da se razmnožava.
Ali, klasično školsko znanje pada pred saznanjima o polnom opštenju među različitim vrstama životinja kakvo proučavaju naučnici nemačkog Centra za primate u Getingenu. Majmuni, ali i ribe i ptice, ne samo što su već probali da se pare sa pripadnicima drugih vrsta, već su sa njima dobijali i potomstvo. Na taj način, nasledni materijal jedne vrste, može da se pojavi u ćelijama druge vrste i to naučnici zovu hibridizacijom. Takav način mešanja gena može da dovede čak i do stvaranja novih vrsta. A neki naučnici upozoravaju da je tako nešto možda dovelo i do nastanka čoveka.
Mešanje vrsta, doduše, ima svoja prirodna ograničenja. Majmun ipak ne može da se pari sa slavujem, već samo sa drugom vrstom majmuna. Da se razumemo: ovde govorimo o životinjama normalne seksualne orijentacije, a ne o slučajevima sa amaterskih video-snimaka na kojima alkoholisane pudle naskaču na petlove. (Da ostavimo po strani pitanje: da li se i to onda zove sodomija?)
Mešanje „na inicijativu“ mužjaka pavijana
Da bi ustanovili šta tačno čini jednu vrstu majmuna i po čemu se ona razlikuje od druge vrste, naučnici su proučavali majmunske gene. Osnovna ideja glasi: što više slučajnih genskih mutacija razlikuje dve vrste, to veća i razlika među tim vrstama, odnosno: tim ranije je došlo do njihovog razdvajanja (grananja) na šematskom stablu evolucije.
No, posmatranje pavijana u Africi je pokazalo da na osnovu tog kriterijuma može da se izdvoji mnogo više vrsta ovih životinja nego pet, koliko se smatra da ih ima. Tamo su, s jedne strane, nađene životinje koje bi trebalo da pripadaju različitim vrstama pavijana, a imaju isti nasledni materijal u ćelijskim mitohondrijama; s druge strane, u okviru iste vrste nađene su različite šeme DNK.
Jedino moguće objašnjenje te pojave jeste ukrštanje među različitim vrstama pavijana. Naučnici su otkrili i da do mešanja među vrstama gotovo u pravilu dolazi na inicijativu pavijanskih mužjaka – oni ne čitaju školske udžbenike i ne oklevaju mnogo kada im se javi želja da se obljubi pavijanka iz nekog drugog enciklopedijskog poglavlja.
Nema veze ko je uspravniji, a ko dlakaviji
No, najspektakularniji su nalazi koji pokazuju da su ljudi i šimpanze, nakon što su se definitivno razdvojili kao vrste, još neko vreme održavali međusobne seksualne kontakte.
Poređenje najvećeg dela naslednog materijala naše dve „vrste“ pokazuje, naime, da smo se razdvojili pre oko šest miliona godina. Ali, neki geni ukazuju na nešto kasnije razdvajanje, tako da je naučna ekipa sa Instituta za tehnologiju u Masačusecu zaključila da nam je, kada nam dođe želja, još bar nekoliko hiljada godina bilo svejedno ko hoda uspravnije i ko je dlakaviji ili sposobniji da upotrebi toljagu. Za utehu, ima i drugih teorija o sličnosti u naslednom materijalu...
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković