Seksualne raznovrsnosti za decu

„Traži se princeza…“, piše o novoj obrazovnoj inicijativi u Nemačkoj novinarka Frankfurter algemajne cajtunga Lidija Harder, i objašnjava: „…jer, princ bi da se oženi. Ali, nijedna mu se ne sviđa. Ni ona iz Teksasa, ni ona sa Grenlanda, ni ona iz Indije. Zatim su ga upoznali sa princezom Libegunde, i princ se zaljubio, ali – u njenog brata Herliha. Organizovana je raskošna svadba, posle koje su kralj i kralj zajedno vladali zemljom“.

Reč je o priči za decu od četiri godine naviše, koja je sa drugim knjigama postala deo obrazovnog kompleta, bolje rečeno, koferčeta, koje će od jeseni biti u upotrebi u osnovnim školama u Berlinu. Autorka donosi citat iz jedne od slikovnica u tom kompletu: „Pre mnogo, mnogo vremena, većina porodica je u knjigama izgledala ovako: tata, mama, mali dečak, mala devojčica“. Pre mnogo, mnogo vremena?

Stvar postaje jasnija kada se ima u vidu da je pomenuti kofer deo inicijative „Samoodređenje i prihvatanje seksualne raznovrsnosti“. Ta inicijativa je doneta u berlinskom Senatu 2009. uz jednoglasnu podršku svih poslaničkih klubova, u cilju suzbijanja diskriminacije „lezbejki, gejeva, biseksualnih, transseksualnih i interseksualnih ljudi“. „I više od toga“, piše autorka, „osnovcima bi trebalo pružiti drukčiju, raznovrsniju sliku porodice“. „U koferčetu je, između ostalog, i igra memorije u kojoj parove čine dva oca ili roditelji-gotičari…“

Sudbina nemačkih knjižara

Za Zidojče cajtung, tema dostojna naslovne strane jeste: borba elektronskih i klasičnih knjiga. Povod za to je zatvaranje Bordersa, drugog po veličini lanca knjižara u SAD. Autor se pita: kakva sudbina čeka nemačku knjižarsku delatnost? „Ona ne prolazi loše, ako se ima u vidu da trgovina na malo gotovo da ne beleži rast. Dugo je izgledalo da će veliki knjižarski lanci zagorčati malima život, ali to se nije desilo.

Drugi problem su elektronske knjige. Sve više Amerikanaca kopira knjige u svoje tablet-računare i specijalne čitače, umesto da ih lista na klasičan način. To znači da se posao obavlja bez posrednika-trgovca, već na internetu, na portalima velikih nudilaca poput Amazona. U Nemačkoj, elektronske knjige čine samo 1 odsto svih štampanih dela na tržištu.

Sada u ovoj zemlji postoje dve hipoteze: jedna prema kojoj Nemačka sledi američke trendove sa popriličnim zakašnjenjem, i druga, prema kojoj se elektronska knjiga u ovoj zemlji neće skoro zapatiti. Jedno istraživanje je nedavno pokazlo da 86 odsto Nemaca voli knjigu kao predmet, baš kao i knjige na policama u stanu…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković