Selo na granici dva entiteta

„Svi smo se vratili. Vratili smo imovinu, ali mnogi od nas i dalje žive vani, gde rade, a ovde dolaze na odmor. Živi se nekako od ovo malo zemlje, a o toj entitetskoj granici i ne mislimo. Samo struju plaćamo Ugljeviku, a sve ostale komunalije plaćamo u Teočaku. U toj opštini smo i zdravstveno osigurani", kaže Mevludin Mumbašić, stanovnik istoimenog sela - Mumbašića.

Nije više kao što je bilo

Sedimo na zubatom suncu u dvorištu njegove kuće. Kafu je skuvala supruga Azra, a okupile su se i komšije da vide šta se događa. Raduje ih činjenica da ih se setio Dojče vele jer, kažu, osećaju da su zaboravljeni od svih.

Tu je i Mevludinov otac Jusuf, koji se uspešno oporavlja od moždanog udara. "Sad je puno bolje, ali još ne mogu dobro na noge. Bio sam i po bolnicama dok su me htjeli držati. Rekoše, idi kući, pa šta bude s tobom. I eto, čuvam se, paze me moji najbliži. Najbolje je kod svoje kuće. Nije više kao što je bilo, ali selo je složno. Imamo struju, vodu, telefon, asfalt", ističe Jusuf Mumbašić.

Oduvek su Mumbašići bili jedan od zaseoka Teočaka. Verske obrede i mektepsku nastavu ovde obavlja Berdihan ef. Hadžić. On povremeno dolazi iz susednog sela Jasikovac, gdje deca Mumbašića idu u školu.

Nakon rata, zbog nemara „crtača granica“, ovaj zaseok od tridesetak kuća ostao je u drugom entitetu. Povratak je počeo 1. juna 1998. godine, nakon što je jedna italijanska humanitarna organizacija obnovila kuće, koje su bile minirane tokom rata.

Kuće su nam napravili Italijani

O povratničkim problemima, o politici, meštani nerado govore, ali tvrde da u selu danas ima života, dece i omladine. Danas im najviše nedostaje posao, ono od čega se živi, kako kažu. Nadaju se da će doći bolje vreme u kojem će država „konačno funkcionisati“.

Tako misli i Haris Mujezinović, koji je pre rata radio u Hrvatskoj. Nakon izbegličkog života i boravka u inostranstvu, vratio se u rodno mesto kao penzioner. "Kuće su nam napravili Talijani, nisu ovi naši Bosanci, ni jedni ni drugi. I to su nam napravili kuće od pedeset kvadrata i hvala im na tome. Svi smo nekad imali velika imanja sa kućama i pomoćnim objektima. Ljudi su kasnije ponovo dograđivali, kako je ko mogao", priča Haris Mujezinović i dodaje da u celom selu tri čoveka dobijaju platu. "Jedan je zaposlen u Elektroprivredi, imamo jednog inspektora u opštini i jednog zaposlenog u 'komunalcu'. Neko ima penziju, neko radi zemlju, nekome pomognu iz inostranstva", ističe Mujezinović.

Mevludin Mumbašić ovde hrani porodicu. Preživljavaju od poljoprivrede, ali i od drugih, zanatskih poslova. Deca rastu, školuju se, a svi zajedno čekaju neko bolje vreme. "Nije za sve kriva ova ekonomska kriza. Rat je rat i to je vreme kad je sve naopako i sve moguće. To je prošlo, ne ponovilo se. Šta je sad? Niti nas političari vode kako treba niti mi možemo kako treba raditi i živeti," zaključuje Mevludin Mumbašić.

Autor: Emir Musli

Odg. urednica: Dijana Roščić