Sertifikat štiti tropske šume, ali samo donekle

Proizvodi od tropskog drveta, pre svega iz Indonezije, su veoma cenjeni. Pri tom, tu se ne radi samo o naročito lepim vrstma drveta, već i o izuzetno lepom ručnom radu u koji je uloženo mnogo truda i veštine. Ali lepi proizvodi od drveta ne moraju istovremeno da budu i dobri proizvodi, kaže doktor Uve Zajer, predstavnik organizacije «Forest Stjuardšip Kaunsil» u Nemačkoj.

«Problem je u tome da se u zemljama kao što su Indonezija ili Malezija, ilegalno dešavaju mnoge stvari koje ne bi smele da se dogadjaju. Tamo se ilegalno seče šuma i krše se ljudska prava. Ljudi se ubijaju zbog ilegalne seče drveta. To su sve stvari koje nisu prihvatljive za evropska tržišta, ni uopšte za bilo koja organizovana tržišta. Dogod se takve stvari dešavaju ili dogod se ne dokaže da se tamo odvija odgovoran i planski rad u krčenju šuma, dotle niko ne može da kaže da su ti prozvodi zaista sjajni proizvodi. Jedan zaista sjajan proizvod je onaj koji u Indoneziji nosi etiketu FSC. A koji nema tu etiketu, znači da je možda lep proizvod, ali da nije i dobar proizvod», kaže Uve Zajer.

FSC je zapravo skraćenica organizacije «Forest Stjuardšip Kaunsil», koja se zalaže za to da drvo i proizvodi od drveta potiču iz šuma ili fabrika, gde se odgovorno odnosi prema krčenju šuma. Ta etiketa bi trebalo da bude prepoznatljiva potencijalnim kupcima. Po nalogu FSC se vrše i provere na licu mesta. Da bi se dobio sertifikat FSC mora se platiti taksa. Ali, ta taksa se isplati, kaže Uve Zajer, jer najzad pečat FSC je dobar argument prilikom prodaje proizvoda.

U praksi, medjutim, često ima manipulacije tim sertifikatom, ima i korupcije, kao što je slučaj u Indoneziji. Pored toga postoji velika zbrka oko drugih pečata, kaže Tri Sulistjono, rukovodilac jedne fabrike za preradu drveta u Indoneziji.

»S jedne strane sertifikate izdaje šumsko gazdinstvo. One važe kao dozvola za selektivnu seču šuma u Indoneziji. S druge strane, FSC izdaje sertifikate za fabrike. Kako može FSC da bude nezavisna organizacija kada ona ne sertifikuje poreklo drveta, kao ni proces njegove prerade? I još nešto: u nekim područjima u kojima je dozvoljena seča šuma se traže i sertifikati FSC za tikovo drvo, mada FSC takve sertifikate uopšte i ne izdaje. Mi kao predstavnici proizvodjača nameštaja bismo se složili sa tim da se koncept FSC usaglasi sa drugim konceptima, kao što je recimo TST, što je skraćenica za «Tropikal Forest Trast», kaže ovaj indonežanski trgovac proizvodima od drveta.

Zapravo problem je u tome što pored FSC-a postoje i drugi sistemi sertifikacije.

Oni su nastali kada je pre 10 – 15 godina počelo da se razmišlja o dobijanju dozvola za plansko krčenje šuma. Tada je rodjena ideja da se mehanizmom sertifikata dokaže valjanost porekla proizvoda. FSC je jedna od organizacija, koja je dobila široko priznanje i verovatno je najpoznatija u toj branši u svetu. Istovremeno ona ima i najveću podršku udruženja za zaštitu životne sredine, sindikata i socijalnih organizacija. Jer oznaka kvaliteta, koju izdaje FSC, garantuje ne samo da je neki proizvod nastao ne samo pod ekološki i socijalno prihvatljivim uslovima, već garantuje i pristup na evropska američka i druga medjunarodna tržišta.