Severni Kavkaz pod pesnicom Kremlja – uzalud

U Čečeniji nema mira i pobuna se nastavlja. Čečenski predsednik Ramzan Kadirov potpuno samovoljno vlada kavkaskom republikom, kaže Čečen koji je pre pola godine izbegao u Nemačku i ne želi da mu se pominje ime:

„Situacija je katastrofalna. Nema ni pomena o stabilnosti. Otmice su svakodnevne, a svako na koga se namere optužen je za bilo šta: ili si separatista, ili terorista, ili vehabija. Ko izda drugoga dobija nagradu od pet do šest hiljada dolara. I stalno se pojavljuju novi pripadnici pokreta otpora koji se bore protiv Rusije i za nezavisnost Čečenije“, kaže ovaj izbeglica.

Za pripadnike pokreta otpora pravi neprijatelj je u Moskvi. To je mišljenje i čečenskog političara u izbeglištvu Ahmeda Zakajeva. On je devedesetih godina bio ministar u čečenskoj vladi, danas živi u izbeglištvu u Londonu:

„Rusko rukovodstvo je odgovorno za sve što se dešava u Čečeniji i na severu Kavkaza. Ramzan Kadirov je pod apsolutnom kontrolom Kremlja. Kadirov ne čini ni jedan korak koji bi mogao da izazove sumnju u lojalnost njegovom patronu Putinu. Kadirov je dobio vlast da u Čečeniji čini šta želi. Zauzvrat, kune se u večito prijateljstvo Čečenije i Rusije. Naša borba za nezavisnost nastaviće se sve dok ne bude nađeno rešenje kojim će biti zadovoljni i Čečeni i Rusi“, kaže Zakajev.

Rusi ne prestaju sa progonom

Zakajev se inače zalaže za čečensku nezavisnost mirnim putem i osuđuje nasilje. Moskva ga je prvo sumnjičila za terorizam, ali sada je neočekivano došlo do kontakata predstavnika vlasti sa njim. Zakajev govori o zahtevima koje je postavio:

„Prvo, Rusi bi morali da izruče leševe uglednih Čečena kako bismo sami mogli da ih sahranimo; drugo, morali bi da oslobode oko 20 hiljada Čečena koji su u ruskim zatvorima u najtežim uslovima; treće, da prekinu progon pripadnika pokreta otpora koji su još u Čečeniji. Pošto ruske vlasti nisu ispunile ta tri zahteva pregovori su prekinuti.“

Zakajev sada pokušava da organizuje Čečene u izbeglištvu i organizuje svetski kongres na kome bi bio postavljen zahtev za nezavisnošću. Ali Čečeni u izbeglištvu su pasivni i mnogi žele samo jedno: mir. Iz straha, pretpostavlja Zakajev i kaže: „Teror, nasilje, zastrašivanje – metode koje namesnici Kremlja koriste u Čečeniji utiču i na ljude u izbeglištvu.“

Na sledećoj strani:

Aleksandar Hloponin – šef Kavkaza

Medvedev i Putin – dve paralelne Rusije

Aleksandar Hloponin – šef Kavkaza

Ni nakon preuzimanja vlasti od strane Ramzana Kadirova situacija u Čečeniji nije ni izdaleka pod kontrolom, kaže Svetlana Ganuškina iz organizacije za zaštitu ljudskih prava „Memorijal“. „Žao mi je kada se u vezi sa Čečenijom i Kadirovim govori o stabilnosti, jer u Čečeniji nema stabilnosti. Tamo vladaju strah, izdaja, nemoral i korupcija“, dodaje Ganuškina.

U drugim republikama tog područja situacija je još gora, smatra stručnjak za međunarodne odnose Sergej Markedonov. Posle terorističkih napada u Ingušetiji, ruske vlasti su angažovale antiterorističke jedinice, ali mere preduzete protiv pobunjenika ne donose rezultate. U Južnoj Osetiji navodno vlada mir, mada se o stvarnoj situaciji malo zna.

Markedonov kaže i da se pokret otpora na Kavkazu promenio tokom proteklih decenija: „U devedesetim godinama postavljani su nacionalno motivisani zahtevi, danas se nastupa sa parolama radikalnog islamizma“, kaže ovaj stručnjak.

Početkom ove godine Kremlj je odlučio da od republika Dagestana, Ingušetije, Kabardino-Balkarije, Karačajevo-Čerkesije, Severne Osetije i Čečenije, te ruskog regiona Stavropolja napravi federativni okrug Severni Kavkaz. Administrativni centar novog okruga je grad Pjatigorsk, a predsednik Dmitrij Medvedev imenovao je za svog predstavnika u okrugu – Aleksandra Hloponina, koji je istovremeno i potpredsednik vlade.

Medvedev i Putin – dve paralelne Rusije

Novi „šef Kavkaza“ trebalo bi da smiri situaciju u regionu i omogući privredni razvoj. Markedonov smatra da Hloponin nema potrebna ovlašćenja da bi ispunio zadatak. Naime, kako ima dva šefa – premijera Putina i predsednika Medvedeva – sa dva konkurentska aparata vlasti ne bi trebalo računati da će dobiti neka veća ovlašćenja.

Uopšte, prema mišljenju Markedonova, Moskva pogrešno pristupa problemu. „Nijedan investitor neće doći u region u kome kidnapuju ljude, gde nasilje dolazi sa dve strane i gde korupcija ima ogromne razmere“, kaže ovaj stručnjak.

Ruski politikolog Viktor Misin smatra da će sukobi na severu Kavkaza potrajati. „Tek kada se promeni stav Rusije videće se šta je moguće učiniti“, kaže Misin koji smatra da će posle izvesnog vremena Hloponin obaviti zadatak i dobiti visok položaj u Kremlju. Prema njegovom mišljenju, novi okrug Severni Kavkaz tada će biti rasformiran.

I Ganuškina smatra da nema mnogo izgleda za mir na Kavkazu. „Rusija, zapravo, nema politiku prema severu Kavkaza. Preduzimaju se neke nervozne i neodgovarajuće mere kako bi se po svaku cenu spasla imperija i, u nekim slučajevima, ponovo stvorila“, sa žaljenjem kaže Svetlana Ganuškina iz organizacije za zaštitu ljudskih prama „Memorijal“.

Autori: G. Dornblut / J. Vinogradov / N. Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević