Sezonski radnici nisu čuli za ekonomsku krizu

Muzika koja dopire sa starog radija se daleko čuje. Pored jedne kolibe na podu i stolicama sedi oko 30 mladih muškaraca i nervozno gleda u mikrofon. Sa novinarima niko ne želi da razgovara. Na njihovim licima vidljiv je strah i odsutnost. Pristaju da govore o svojim mukama tek nakon što se isključi mikrofon. Kao i mnogi Afrikanci na jugu Španije i oni su brodom došli preko Sredozemnog mora u potrazi za poslom. Došli su iz Malija, Senegala i drugih afričkih zemalja u nadi da će zaraditi neku paru. Posla više nema, a ni novca za povratak. Serge, nakon kratkog ubeđivanja, pristaje da razgovara sa nama.

„Radimo sve. Ne biramo. Nekada je bilo jednostavnije, ali trenutno je jako teško. Idemo po njivama i pitamo gazde da li imaju kakav posao za nas. Međutim, trenutno posla nema nigde. Zašto? Ne znam."

Pooštreni zakoni smanjili broj radnika

Ovi mladi ljudi nisu čuli za svetsku finansijsku krizu, i ne razumeju šta se desilo i zbog čega više nema posla. Nekada su afrički radnici bili dobrodošla jeftina radna snaga. Radili su na poljima, u restoranima i kuhinjama. No, kako kriza nije zaobišla ni Španiju, zakoni o ilegalnom radu su pooštreni. Svako ko zaposli radnike bez važećih papira mora da računa na visoku novčanu kaznu. Policijske racije se sprovode svakodnevno.

Suzan Pereira Serino je zadužena za sezonske radnike u Andaluziji :

„Naš cilj je da imigraciju regulišemo na jedan fleksibilan način. Regrutacija radnika se odvija u njihovim zemljama. Na taj način se svi potrebni papiri obezbeđuju na vreme. Međutim, postoje ljudi bez važećih papira. Naš cilj je dolazak samo onih radnika koji imaju papire."

Radnici ne biraju posao

Andaluzijska regija Huelva je poznata po svojim velikim plantažama maslina, naradži i jagoda. Velikim proizvođačima, poput Antonija Luisa Matrina, predstoji berba za koju su potrebni sezonski radnici.

„Španci ne žele da rade po plantažama. Mnogi su se preorijentisali i odlaze u građevinarstvo. Zbog toga sam zapošljavao radnike iz Rumunije ili Poljske. Kada su ove zemlje pristupile EU, imao sam probleme sa Poljacima u Rumunima. Sada imam tim iz Maroka i sa njim dobro iskustvo. Nema problema, jer oni ne pripadaju EU."

Antonijo radnicima plaća 34 evra na dan. Za tu planu Evropljani odavno ne žele da rade. Međutim, ekonomska kriza je mnoge primorala da se late bilo kakvog posla. To je slučaj i sa Špancem, Jonatanom Bartolomeom Santanom.

„Ja sam počeo kao perač automobila, a zatim sam prešao u građevinarstvo. Međutim, sada u ovoj krizi, vratio sam se poljoprivredi. A šta ću raditi kad prođe berba, to još ne znam."

Sprečavanje ilegalnog dolaska radnika

Vlasnici plantaža već duže vremena nemaju problema sa traženjem radne snage. Nezaposlenost je velika, te se ljudi odlučuju na svaki vid posla. Vladi, u takvoj situaciji, ne preostaje ništa drugo nego da pokuša da spreči ilegalni dolazak afričkih radnika.

Autor: Švengsbir Juta/ Zorica Dragićević

Odg. urednica: Željka Bašić