Shitstorm - oluja na internetu

„Poštovana ekipo Mietparka! Za našu matursku zabavu tražimo jednu veliku trampolinu. (...) S obzirom na to da baš nemamo mnogo novca, želeli bismo da je iznajmimo što je moguće povoljnije. Možete li nam možda poslati ponudu? Srdačan pozdrav, Maik Lu.“

Kad je Maik dobio odgovor na svoj i-mejl, u početku nije mogao da veruje svojim očima. Službenik firme koja iznajmljuje opremu za zabavne parkove, savetuje učenicima da „se ostave ideja o luksuzu“ ako nemaju novca i dodaje: „Ako ste negde kod nas videli natpis 'poklanjamo', molim Vas da me o tome obavestite.“

Maik je neljubaznom službeniku oprezno odgovorio da ne traži ništa besplatno, nego da traži povoljnu ponudu. Tek tada je dobio odgovor koji pršti od bezobrazluka: službenik učenicima proriče da ionako ništa neće postići u životu i da 70 odsto maturanata i tako završava na socijalnoj pomoći i nikad ne dospeva „u ligu onih koji zarađuju novac“.

„Da li da to objavim?“

Iako Maik Lu nije zagovornik hajki preko interneta, ipak je odlučio da čitavu prepisku objavi na društvenoj mreži na internetu. Za samo nekoliko dana o neljubaznom službeniku saznalo je gotovo deset hiljada korisnika, a maturantu su stizale brojne poruke podrške - ne samo iz Nemačke, već čak i iz SAD. Slučaj je dospeo i u medije, najpre u lokalni list, ali su o njemu izvestili i elektronski mediji.

Sve to nije bilo ništa u poređenju sa reakcijama na mreži: firma za iznajmljivanje opreme za zabavne parkove je navrat-nanos morala da zatvori sve svoje kontakte na internet-stranici, a neljubazni saradnik odmah je uklonio svoju fotografiju sa stranice, baš kao i fotografiju svoje supruge. To im nije mnogo pomoglo: internet-demonstranti su preko pretraživača lako pronašli i ime i fotografije koje su kolale po forumima.

Maik je bio oduševljen podrškom, ali se ipak svim silama trudio da „spusti loptu“. Tako mu je jedan „prijatelj“ pisao: „Maik, postao si slavan! Uništi to poduzeće, LET'S BURN IT DOWN!“ Odgovor Maika je bio: „Mirno, spaljivanja i stečaja ne mora biti. Ali naš stav ostaje i to se važi“. Ogromna podrška i reakcija javnosti urodila je i plodom za maturante: jedna konkurentska firma dala im je trampolinu – besplatno.

I opravdane optužbe, ali i klevete

Na kraju, u čitavoj toj „oluji“ na internetu, nije se dogodilo ništa preterano loše: pogođena firma je prevelika da bi samo tako propala, a nije loše ni to što će i ona - a naročito njen bezobrazni službenik, ubuduće malo više da pripaze i da se ljubazno obraćaju mušterijama.

Izlivi besa sve su češća pojava na društvenim mrežama, a ponekad imaju i mnogo gore posledice – naročito kada napad nije propraćen argumentima ili se vodi samo na osnovu glasina i lažnih optužbi.

„Shitstorm“ se pojavio sredinom prošle decenije i od onda pogađa kako pojedince, tako i firme. Jedan od prvih žrtava bio je američki proizvođač računala Dell protiv kojeg je izbila pobuna korisnika zbog loše usluge i servisa. Cilj napada su bili i Sony, prehrambeni koncern Nestle, ponuđač mobilne telefonije O2, propali lanac nemačkih drogerija Šleker...

I kada je napad opravdan, a pogotovo kad nije, glavni savet stručnjaka glasi: ne inatiti se. Najveća greška je spustiti se na nivo napadača, jer onda napadi neće prestati baš nikad. Treba reagovati primereno, priznati grešku ako je počinjena - i sve ostalo primiti sa dozom humora.

Nema smisla „vraćati loptice“

Podjednako efikasan savet glasi: glavu u pesak, bar na nekoliko dana. Svetska mreža je brz medij i pažnja se brzo okreće na neku drugu stranu. Tako se dogodilo i prilikom neumesnog napada na fudbalera nemačke reprezentacije Mesuta Ozila. Nekima u Nemačkoj još uvek smeta njegovo (tursko) poreklo pa se tako na jednom kanalu Tvitera pojavila tvrdnja da jedan od najboljih fudbalera te zemlje „nije Nemac“. Ozilova porodica slučaj je prijavila kao krivično delo protiv nepoznatog počinioca, a fudbaler se nije previše osvrtao na takve rasističke ispade dok bura na kraju nije prošla.

Bez obzira na to ima li za takav napad na internetu osnova ili je reč samo o kukavičkoj kleveti nekih koji se kriju u anonimnosti kibernetičkog sveta, činjenica jeste da se taj fenomen više ne može izbrisati iz naše svakodnevnice. Za pripadnike javnog života to može biti „hiperkorektiv“, kako ga zove jedan poznati nemački bloger, za privatne osobe to može biti pakao.

Autori: Zilke Vinš / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković