Simbol feminističkog pokreta

Već sa 34 godine je u Istočnoj Nemačkoj bila slavljena kao nov literalni glas socijalističke države. Ali njena interesovanja za individuu i njeno zalaganje za pravo na različitost nisu se uklapali u socijalistički koncept kulture. Malo razumevanja je bilo i za njenu bliskost sa feministkinjama kao što su Ginderode, Betine Brentano ili Kasandra. Krista Volf je postala simbol i literalni predstavnik feminističkog pokreta – na Istoku i na Zapadu. Krista Volf kaže:

„Tokom popodneva, slušala sam vesti i duboko razmišljala. I došla sam do zaključka da je sve nekako naopako. Svi ti muškarci koji sebe i druge uzimaju za ozbiljno i bave se politikom. To je za mene samo podela moći u kojoj se svako predstavlja u najboljem mogućem svetlu.“

Lojalna građanka

Iako se u tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici na Kristu Volf gledala sa sve više sumnje, ona je do kraja ostala lojalna građanka. I uživala je privilegije. Bez problema je putovala po svetu – predavala je na univerzitetima u Ohaju, Edinburgu i Cirihu, odmarala se na Azurnoj obali i na Crnom moru, posećivala je kongrese i svečanosti kako na Istoku, tako i na tada „neprijateljskom“ Zapadu. Ali, uvek se vraćala u Istočnu Nemačku. Rekla je da nigde drugde ne bi mogla da živi i stvara. Osmog novembra 1989. – dan pre pada Berlinskog zida, u vestima istočnonemačke televizije zalagala se za utopiju demokratskog socijalizma:

„Dragi sugrađani, svi smo mi duboko uznemireni. Na hiljade ljudi svakodnevno napušta našu zemlju. Znamo da je pogrešna politika koja je do skoro vođena pojačala nepoverenje građana u obnovu naše zajednice. Mi znamo i da reči nemaju tu snagu da obuzdaju nezadovoljnu masu, ali mi nemamo drugo sredstvo osim reči. Oni koji sada odlaze umanjuju našu nadu. Zato vas molimo: ostanite u vašoj zemlji, ostanite ovde.“

Zbližavanje sa ujedinjenom Nemačkom

I nakon pada Berlinskog zida, verovala je u ideale demokratskog socijalizma. „Ja sam tu zemlju volela“ – izjavila je Krista Volf o Istočnoj Nemačkoj. U ujedinjenoj Nemačkoj niz godina osećala se kao stranac.

Ali u novom milenijumu se ujedinjena Nemačka i Krista Volf približavaju jedna drugoj. Njene knjige, kao što je „Medea“ ili autobiografski tekst „Telesno“ („Leibhaftig“) karakterišu dugi monolozi u kojima se činjenice i fikcije, snovi i istine, pretapaju u neku novu stvarnost.

Krista Volf i dalje piše. Ove godine izlazi njen novi roman „Grad anđela“. I ona je potencijalna kandidatkinja Nobelove nagrade za literaturu – možda će je i dobiti - upravo u godini u kojoj je napunila 80 godina.