Simpatični vampiri

Vampir Edvard je otkrio svoj identitet Beli. „Bojiš li se?“ - upitao je. Ne, Bela Svan, junakinja najnovijeg bioskopskog hita „Sumrak", ne boji se. Naposletku, njen novi dečko Edvard jeste vampir, ali ne pije ljudima krv. Tako da ništa ne stoji na putu velikoj tinejdžerskoj ljubavi.

Film „Sumrak“, snimljen prema istoimenom romanu američke spisateljke Stefani Majer, donosi veliku zaradu. U Sjedinjenim Američkim Državama je za vreme premijernog vikenda zaradio više nego najnoviji Džems Bond.

Hit i u Nemačkoj

I u Nemačkoj je „Sumrak“ nedeljama vodio na listi gledanosti u bioskopima. Roman je takođe bio izuzetno uspešan. Napisan u četiri toma, širom sveta prodat je u 26 miliona primeraka. Ima mnogo zaljubljenika u tu knjigu. Takva je, recimo, Kerstin Ajven, 16-godišnja učenica iz Kelna:

„Prvi tom sam pročitala pre nekoliko godina, zatim se pojavio drugi. Jedan prijatelj mi je dao knjigu rekavši: ovo je moja biblija, dobro je čuvaj!. Kada sam pročitala knjig, bila sam oduševljena - Edvard, vampir, već je neverovatno star, a izgleda kao savršen muškarac, da bi se postepeno otkrivalo kako i on može da greši“.

No, nije samo čitanje oduševilo Kerstin. Uz pomoć jednog besplatnog programa, ona je na internet postavila igru u kojoj se preuzimaju različiti identiteti i u kojoj se sve vrti oko tajanstvenog sveta Bele i Edvarda. U igrici se ne rešavaju zadaci, nema misija koje treba ispuniti, nema borbi. Umesto svega toga, igrači preuzimaju uloge – u pitanju su fiktivni karakteri – i zatim komuniciraju tako što pišu jedni drugima poruke. Cilj je ispredanje radnje koja se samo labavo oslanja na roman.

Šta sve može da se desi

„Priča može da se dobro razradi, u taj svet mogu da se unesu različite interpretacije i uvek je zanimljivo videti šta može da se desi, šta bi Bela i Edvard učinili kada bi se okolnosti izmenile. Kako bi se drugi ponašali? Da li bi Viktorija na kraju umrla ili bi stigla da ubije još nekog?“, kaže Kerstin.

To odgovara želji mnogih čitalaca da utiču na zbivanja u nekom romanu, na sudbine junaka. Kerstin je, na primer, nezadovoljna načinom na koji su okončani događaji u romanu Stefani Majer. Majerova je mormonka i kruta moralna načela američkih mormona ne sviđaju se čitaocima poput Kerstin.

„Ako bismo tako posmatrali poruku ovog romana onda bi ona glasila: udaj se mlada, čim završiš školu, rodi dete i bićeš bogata i živećeš srećno doveka... To je poruka koja je, po meni, prilično glupa, dakle u poslednjem tomu izgubljen je veliki deo njene čarolije“.

Eksperimentisanje identitetom

Tako ljubitelji romana mogu da učine nešto protiv autora čije ideje im se ne dopadaju. U igri sa preuzimanjem identiteta, oni mogu da upravljaju romanesknim karakterima onako kako žele. A to zahteva i dosta vremena. Oni koji se prijave, moraju redovno da učestvuju u igri – najmanje dvaput nedeljno. No, i pored strogih pravila, već posle kratkog vremena prijavilo se čak 40 igrača! Maren Virfel, istraživač sa Lajpciškog univerziteta, ovako objašnjava omiljenost takvih igara:

„To za mlade predstavlja prostor u kome mogu da izvedu razne vrste proba. One se tiču i njihovog identiteta. Znači, mogu malo da eksperimentišem, da se predstavim kao neko drugi, da vidim kako ću se osećati, ima li u meni potencijala za još samosvesnije ponašanje, mogu li sa više samopouzdanja da se ophodim sa drugima?“

Kada je u pitanju fantastično štivo poput „Sumraka", Meren Virfel kaže da tu posebu privlačnost ima traganje za mističnim i tajanstvenim, jer takvih pojava jednostavno nema u svakodnevici. Osim toga, svet mašte pruža oslonac i orijentaciju.

„Tamo je najčešće jasno definisano ko je dobar a ko loš, kako likovi jedni na druge reaguju. To su relativno pregledne strukture, možemo reći: društvena pravila u okviru fantastičnog sveta, a njih mladi usvajaju lakše od težih i kompleksnijih obrazaca reagovanja“.

Znači, ipak nema totalne slobode? Kerstin i njeni saigrači bi to verovatno negirali. U svojoj igri oni žele da prevaziđu i knjigu i film, ili, prosto rečeno, da se malo igraju - boga.