Sin će se zvati Viski, a ćerka Borusija

Sreda je za Gabriele Rodrigez prilično dobar dan. Jer, sredom ova poznavateljka imena u Nemačkoj dobija nešto manje poziva zabrinutih roditelja nego inače. Ali, kada ti zabrinuti roditelji nazovu kako bi pitali da li smeju svoje dete da nazovu po omiljenom fudbalskom klubu, recimo Borusiji, ili po omiljenom liku iz bajke kao što je Snežana (i sedam patuljaka), onda Univerzitet u Lajpcigu automatski i zarađuje. Jer, svaki poziv košta 1,86 evra po minutu. A i radno mesto Gabriele Rodrigez zavisi od interesovanja roditelja za imena. Ipak, ne treba se brinuti za posao, jer roditelji u Nemačkoj svake godine upute oko 3.000 takvih pitanja.

Iako sredom telefon u kancelariji zvoni nešto ređe, ovaj dan je ipak unosan. Sredom konačno ima vremena da se posveti mnoštvu pisama. A i to se dobro naplaćuje. Svaki pismeni odgovor o tome je li dopušteno ime i, ako nije, zašto nije, košta 28,80 evra.

Dete mi nosi ime regiona u Aziji

Na pitanje da li svom sinu može dati ime Kajman, Rodrigezova telefonom jednoj majci odgovara: „Da, imamo to ime. Nije nikakav problem, to ime je uobičajeno u Americi pa je moguće i ovde.“ Za nekoliko dana će zadovoljna majka dobiti i pismenu potvrdu koju može da odnese kod matičara i tako dokaže da je ime Kajman dopušteno u Nemačkoj.

„Trend u Nemačkoj je da se deci daju engleska imena i to već godinama“, navodi Rodrigezova. Savetnica za imena ovaj posao radi od 1994. godine. Na policama u njenoj kancelariji su uredno poslagane debele knjige sa raznim imenima iz celoga sveta, a ta zbirka se neprestano proširuje.

Šanse da roditelji u Nemačkoj svom detetu daju egzotično ime, znatno su porasle. Poslednjih godina se upisuje sve više imena, koja su do pre 20 godina bila tabu. „Danas tek oko jedan posto predloga roditelja moramo da odbijemo“, objašnjava savetnica.

Individualizacija i globalizacija zahvatila je i imena. Zahvaljujući američkim i britanskim TV serijama, muzičkim zvezdama poput Anastazije ili Britni Spirs, kao i učestalim putovanjima Nemaca u daleke delove sveta, sve više roditelja dolazi na ideju da svom detetu da ime po nekoj pop ili holivudskoj zvezdi, ili pak po nekom regionu u Aziji ili Južnoj Americi.

„Borusija“ ne može, „Bavarija“ može

Tri kriterijuma su presudna za odluku Gabriel Rodrigez da odobri ili odbaci neko ime. Prvo, ime mora imati jasan karakter imena, a ne prezimena; drugo, iz imena mora da se sazna kojeg je pola dete; treće, ime mora da bude za dobrobit deteta.

Tako je recimo ime „Viski“ odbijeno kako se dete ne bi već od rođena obeležavalo kao pijanica.

Drugi primer je „Šulce“ - to je u Nemačkoj često prezime – pa se zato ne sme davati kao ime. A „Borusija“ je odbijeno jer se ne može jasno odrediti da li je to muško ili žensko ime. Za neke ljubitelje fudbala iz Dortmunda ili Menhengladbaha ova odluka je sigurno razočaravajuća, jer „Bavarija“ i „Alemanija“ su, na primer, dopuštena imena!

Vraćaju se stara imena

Osim pojačanog interesa za američka i britanska imena, roditelji u Nemačkoj su ponovno otkrili i stara germanska imena, poput Ida, Karl, Ema, Fridrih ili Frida. Rodrigezovu to ne čudi jer, kako kaže, svakih 100 godina se neka „starinska“ imena vraćaju u modu. Međutim, za imena kao što su Hans, Helmut, Hajdi, Gizela, savetnicu niko ne zove, jer je opšte poznato da su ta imena dopuštena. A osim toga, navodi Rodrigez, mogu se „pronaći i u međunarodnom priručniku imena“.

Engleska ili neka egzotična imena nisu jedini razlog zašto kod Gabriele Rodrigez telefon i dalje često zvoni. Naime, danas svako četvrto dete rođeno u Nemačkoj ima strano poreklo. Pa tako mnogim kancelarijama matičara nisu poznata razna arapska ili afrička imena doseljenika. To je, naravno, loše za roditelje, ali dobro za Gabriele Rodrigez i Savetovalište za imena pri Univerzitetu u Lajpcigu.

Autori: Roni Arnold / Marina Martinović

Odg. urednik: Nemanja Rujević