Sindikatima se osipa članstvo

Praznik rada – 1. maj, u Nemačkoj je i zvanično plaćeni, neradni dan. To radničko dostignuće i danas se poštuje, ali je praznik u svesti radnika izgubio prvobitni smisao, kaže istoričar prof. Klaus Tenfelde.„Nekada duboko usađen u svest i kulturu radnika, značaj tog praznika je erodirao i skoro da se izgubio."

Tokom poslednjih decenija promenilo se i gledište radnika o sopstvenom položaju u društvu. „Radnici koji su nekada bili nosioci svega onoga što simbolizuje Prvi maj, danas su pripadnici srednje klase."

Ko se još učlanjuje u sindikate?

Srednja klasa, međutim, nije pošteđena posledica svetske finansijske i privredne krize kao što su skraćenje radnog vremena i otpuštanja. Ipak, uprkos ekonomskoj krizi u Nemačkoj nema masovnih učlanjenja u sindikate. Savez nemačkih sindikata DGB, 1991. godine imao je oko 12 miliona članova. To je najveći broj u istoriji Savezne Republike Nemačke. U godinama koje su usledile zabeležen je veliki odliv članstva i njihov broj smanjio se na polovinu. Prema podacima DGB-a sada je u sindikatima oko 6,4 miliona ljudi.

Najveći broj članova ima sindikat metalske industrije - 2,3 miliona, a zatim sindikat zaposlenih u sektoru usluga „ver.di" sa skoro 2,2 miliona ljudi. Na prvi pogled impresivne brojke, ali u suštini samo 18 procenata zaposlenih u Nemačkoj je sindikalno organizovano. A u kriznim vremenima štedi se i na sindikalnoj članarini, kaže profesor Tenfelde.

Štedi se i na članarini

„Članovi reaguju u izvesnoj meri kontraproduktivno. Upravo onda kada im je pomoć sindikata najpotrebnjija oni mu okreću leđa. Članstvo u sindikatu nešto košta i to se ne sme zanemariti."

Iako je kriza međunarodna, malo je internacionalne saradnje među radnicima.

To bi otprilike značilo da je svakom sam sebi najbliži. Ipak, u kriznoj, 2009. godini mogao bi ponovo da živi stari, simbolični značaj Prvog maja – Praznika rada.

autor: Deuse, Klaus / I. Đerković

odg. urednik: N. Jakovljević