Sirija sve bliža građanskom ratu

Badiše cajtung o samoubilačkim napadima u Siriji piše: „Srećan Božić! Pobožna želja na Badnje veče skoro da deluje cinično, dok u medijima čitamo o atentatima koji su sada zadesili Siriju. Kao da ljudi tamo nisu već dovoljno maltretirani. Podjarmljeni od jednog od poslednjih arapskih diktatora i ubijani kada bi se usudili da se suprotstave režimu Bašara al-Asada… Da li je mreža zaista odgovorna za napade, ne može se proceniti. Zamislivo je i da režim ubrzano upire prstom u islamističke teroriste, kako bi spoljni svet pridobio za solidarnost sa Asadom. Ali jedno je sigurno: Samoubilački napadi su sigurni pokazatelj za reliigijski fanatizam, ko god da stoji iza njega. A takav fanatizam je poslednje što je sirijskom narodu u njegovom očaju potrebno.”

Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom “Krvavo u Damasku” piše: “Dan nakon bombaških napada u iračkoj prestonici Bagdadu, teror je zadesio i Damask. Oba krvava atentata samoubica u sirijskoj prestonici najteži su napadi od kada je arapski otpor proletos sustigao i režim Bašara al-Asada. Da li zaista Al Kaida stoji iza eksplozija, kao što tvrde zvaničnici, teško je proceniti sa strane; ali nije isključeno. Čini se da je u Siriji dostignut novi stepen eskalacije. Za razliku od Tunisa i Egipta, Sirija – koja više naliči dešavanjima u Libiji koji su doveli do pada i smrti Gadafija - sve je bliža građanskom ratu.”

Zidojče cajtung prenosi: “U svakom slučaju se režim oseća potvrđenim u svojoj tezi da se ne bori protiv naroda, već protiv terorista. Sumnja da su moćnici sami inscenirali zločin, kako bi tu tezu učinili još uverljivijom za arapske posmatrače koji su upravo pristigli, zvuči pre apsurdno. Čak i verni tajni policajci nisu toliko odani da bi sebe, po zadatku, digli u vazduh. U bliskoistočnom svetu naviknutom na nasilje, a koje se sastoji od agenata, vernika, žrtava i fanatika, uvek se nađu korisni idioti koji se mogu instrumentalizovati.”

U katedrali Svetog Vida na praškim Hradčanima od Havela se u petak u podne opraštao češki državni vrh i predstavnici 42 delegacije iz celog sveta.

Braunšvajger cajtung piše: “Havel je u najboljem smislu te reči bio predsednik mirotvorac koji je i te kako bio svestan koliko su tesne ustavnopravne i političke granice njegove funkcije kao predsednika. On ih je ispunio dostojanstvom i odlučnošću. Kada bi Havelov nemački kolega, pesnik Zigfrid Lenc napisao roman sa za njega tipičnim naslovom o češkom državniku, možda bi mu dodelio naslov “Uzor”. A Vaclava su nesumnjivo mnogi predsednici i premijeri doživljavali kao uzor; retko je videti tugu tako jasnu i iskrenu - kao na oproštaju od Vaclava Havela u Pragu.”

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević