Sirijska kriza zahvata Liban

Prošle nedelje na ulicama Bejruta je vladao haos. Oružane bande su preuzele kontrolu nad najvažnijom saobraćajnicom prema aerodromu a istovremeno je na severu zemlje zaustavljen saobraćaj na jednom putu prema Siriji. Iza blokada i otmica više od 20 putnika stoji uticajni šiitski klan Mikdad. Mogući motiv: ovaj klan već godinama živi (i to dobro) od krijumčarenja oružja režimu poljuljanog sirijskog vlastodršca Bašara al Asada. I to ga je dovelo u sukob sa sirijskim pobunjenicima.

Hezbolah, klanovi i „država u državi“

Kap koja je prelila čašu bila je otmica Hasama Salima el Mikdada, jednog od istaknutijih članova klana, koga su sirijski pobunjenici uhvatili pod optužbom da se, kao član libanskog Hezbolaha, borio zajedno s Asadovim jedinicama. Kakva je situacija s pravnom državom u Libanu pokazuje i činjenica da je klan Mikdad prošle nedelje održao konferenciju za novinare (!) na kojoj je najavljeno pogubljenje otetih putnika - među kojima ima i građana Turske i Saudijske Arabije – ukoliko Sirijska slobodna vojska ne pusti Hasama Salima iz zatočeništva.

Otmice i pretnje usred bela dana najviše pokazuju slabost libanskih vlasti. Prema pisanju dnevnika na arapskom jeziku, od državne vlasti Libana ostalo je samo njeno ime. Državne strukture te zemlje nikad nisu stajale na čvrstim nogama a dobar deo krivice za to snosi šiitski Hezbolah i njegovi zaštitnici u Siriji i Iranu. „Stranka Alaha“ od svog osnivanja početkom 80-tih uživa zaštitu Damaska i Teherana. Tokom građanskog rata u Libanu (1975-1990) sirijska vojska je bila prisutna u zemlji i ta činjenica je dodatno ojačala Hezbolah koji danas uživa status „države u državi“.

Iskra iz susedstva

Abdel Rauf Sino, hrišćanski teolog iz Bejruta, objašnjava da u Libanonu postoje paralelne strukture: jaki Hezbolah i slaba država. „Hezbolah je totalitarna i ideološka stranka koja sledi sopstveni politički projekat. Isto tako postoje dve vojske: slaba državna i jaka Hezbolahova“, smatra Sino. No najnovije otmice otkrivaju i jednu drugu slabost libanske države: uvek tinjajuće verske napetosti za koje mnogi strahuju da bi mogle ponovo da se rasplamsaju. Za to je potrebna samo jedna iskra iz susedstva.

Napetosti potiču još iz doba francuske kolonijalne vladavine a nije ih odstranilo ni gotovo 70 godina samostalnosti. Liban, doduše, ima Ustav koji glavnim verskim grupama u zemlji, muslimanskim sunitima i šiitima te hrišćanima, pruža jednaka prava. Ali u praksi su rovovi dublji nego ikada što ne može da ispravi ni pravedna raspodela vlasti u zemlji (predsednik države - hrišćanin, predsednik vlade - sunit i predsednik parlamenta - šiit).

Verske podele su i danas temelj svih sudbonosnih zbivanja u zemlji. Dnevni list „Al hajat“ smatra da „verska logika“ upravlja i vojnim sukobima u Libanu i okolini. Tako sirijski pobunjenici u svakom šiitskom Libancu vide neprijatelja. Asadovom režimu odgovara takva podela jer mu je lakše da borbu sa pobunjenicima proda kao borbu protiv verskih ekstremista.

Autor: Kersten Knajp / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković