Siromašni Romi – evropski problem
U zapadnoj Evropi je integracija Roma važila kao problem za čije rešavanje su pre svega odgovorne zemlje jugoistočne Evrope iz kojih Romi dolaze. Nisu nedostajali politički apeli, konkretni programi pomoći i memorandumi o razumevanju za poboljšanje socijalnog položaja Roma. Godine 2005. osam država srednje i jugoistočne Evrope potpisalo je akcioni program u okviru „Dekade inkluzije Roma“. Uz pomoć sredstava Svetske banke to je trebalo da transnacionalno promeni životne uslove tog naroda, tako da uopšte ne moraju da se sele u bogate države Evrope.
To očekivanje se nije ispunilo, naprotiv. Finansijska kriza pooštrila je razlike u blagostanju u Evropi. Jugoistočna Evropa pre svih, stenje pod bremenom krize evra. Povrh toga, 20 godina nakon komunizma, društvene transformacije u Rumuniji i Bugarskoj i dalje prate duboke socijalne podele. Raskol između bogatih i siromašnih danas je veći nego ikada. Posebno su time pogođene grupe na ivici društva, kao što su Romi. One su istovremeno suočene sa porastom nasilnog rasizmom radikalne desnice.
Otuda se ne možemo čuditi što baš Romi koriste svaku priliku da poboljšaju svoju životnu situaciju i njih stotine hiljada odlazi za Nemačku ili u druge zapadnoevropske države. Ali i tu, što pokazuje prinudno raseljavanje romskih naselja u Francuskoj tokom vlade Sarkozija, tolerancija nije na visokom nivou.
Visoki finansijski troškovi, bure baruta
Od ulaska Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju 2007, priliv Roma u Nemačku se dvostruko povećao. Nemački gradovi kao što su Dortmund, Manhajm i Berlin našli su se pred skoro nerešivim zadacima, jer je masovni dolazak Roma iz Bugarske i Rumunije prouzrokovao i visoke finansijske troškove za socijalne sisteme. Sa Romima je u Nemačku stigao i širok spektar socijalnih tenzija, koje Romi svojim načinom života stvaraju i u svojim zemljama porekla.
Za razliku od hiljada dobro obrazovanih Rumuna i Bugara koji već godinama emigriraju da bi radili u Evropi, mnogi Romi, zbog svojih specifičnih životnih navika i velikog siromaštva, stvaraju posebne probleme u zajednicama. Mnogi od njih žive u straćarama od otpada, u katastrofalnim higijenskim uslovima, bez zdravstvenog osiguranja, na ivici legalnosti. S obzirom na to da nemaju pravo na dozvolu rada, mnogi prijavljuju fiktivne poslove i tako sebi obezbeđuju pristup socijalnoj pomoći. To izaziva odbrambenu reakciju većinskog društva i ometa socijalni mir.
Pri tom se previđa jedno – u Nemačkoj ima mnogo Roma, koji su dobro integrisani i potpuno neupadljivo žive u većinskom društvu.
Migracija Roma zbog siromaštva – nemačka tema
Pa ipak, migracija zbog siromaštva najbrojnije etničke manjine na prostoru Evropske unije (između 10 i 12 miliona Roma živi u EU), sada je postala i nemačka tema. Čak iako je mnogima teško da to nazovu pravim imenom. Nemačka je tokom nacionalsocijalizma, kroz masovno uništenje Sinta i Roma, na sebe svalila veliku istorijsku krivicu. Onaj ko glasno kritikuje probleme prouzrokovane ponašanjem Roma, može da strahuje da je njegovo ponašanje politički nekorektno. Ali od puke priče nema koristi. Samo jasna analiza može da pomogne u pronalaženju rešenja.
Nemački gradovi su preopterećeni prilivom velikog broja siromašnih migranata. Gradovi očekuju finansijsku pomoć savezne države i Evropskog socijalnog fonda. Opštine sa strepnjom iščekuju 1. januar 2014. – od tada će evropsko tržište rada biti potpuno otvoreno za sve građane Rumunije i Bugarske.
Ograničiti tu potpunu slobodu, kako sada neki zahtevaju, i time diskriminisati jednu etničku grupu, protivreči elementarnim, evropskim principima. A nada, da zemlje jugoistočne Evrope brzo poboljšaju životne prilike Roma, neće biti ispunjena. U stvari, mora se prihvatiti činjenica da je integracija te etničke manjine zadatak celokupne Evropske unije. Njen cilj mora biti, suzbijanje siromaštva Roma i pre svega dugoročno poboljšanje mogućnosti za njihovo obrazovanje, ma gde god Romi želeli da žive.