Siromašno potomstvo bogate zemlje

Ova studija OECD nije prva koja Nemačkoj daje lošu ocenu kada je reč o potpori siromašnim porodicama. Zašto je to tako?

Ko u Nemačkoj dobije dete može da računa na finansijsku pomoć države i drugih institucija. Četrdeset procenata tog novca daje se direktno roditeljima, a ostatak odlazi u razne projekte i institucije za zbrinjavanje dece - kao na primer obdaništa. Dečiji dodatak trenutno iznosi 164 evra mesečno za svako dete, a ta suma se povećava od trećeg deteta.

Porodiljsko bolovanje i do 14 meseci

Zavod za zdravstveno osiguranje plaća zaposlenim ženama takozvano „porodiljsko“ bolovanje - i to šest nedelja pre i osam nedelja posle porođaja. U tom periodu, žena, iako ne radi, dobija punu platu. Ukoliko se roditelji odluče da produže "porodiljsko" bolovanje, mogu da podnesu zahtev za „roditeljski dodatak“. U tom slučaju, država im i do 14 meseci posle porođaja plaća dve trećine poslednje neto zarade, ali maksimalno 1800 evra. S druge strane, roditeljski dodatak ne sme biti manji od 300 evra.

Deca nezaposlenih roditelja imaju pravo na dodatnu pomoć države. Ta pomoć trenutno iznosi od 215 do 360 evra mesečno. Ipak, nemačko društvo za zaštitu dece kritikuje trenutno stanje i smatra da je pomoć koja se daje deci još uvek nedovoljna. Prema njihovim proračunima, jedno dete od 13 godina ima dnevno na raspolaganju tek 2 evra za osnovne životne namirnice, što u zemlji kao što je Nemačka nije dovoljno za zdravu ishranu.

Tina Lauks pomaže u gradskom uredu za socijalnu zaštitu u Bonu. Njeni saradnici i ona savetuju građane koji se nalaze u teškoj finansijskoj i porodičnoj situaciji. Lauksova ističe da se siromaštvo ne ogleda samo u nedostatku materijalnih sredstava.

Siromaštvo ne znači samo nedostatak novca

„Siromaštvo je višedimenzijalno. Ono se ogleda u lošem zdravlju, obrazovanju, kulturi, ali i u teškim uslovima stanovanja. Mnogi ljudi žive u socijalnim stanovima gde su kako stan tako i sredina u užasnom stanju.“

Kao alternativa dečijem dodatku, uvedeno je da se jedan deo zarade roditelja ne sme oporezivati i to je više od 6000 evra na godišnjem nivou. Međutim, ukoliko je dečiji dodatak veći od novca koji se dobija poreskim olakšicama, ostaje zahtev za dečiji dodatak. Svega pet odsto stanovništva, i to oni koji dobro zarađuju, imaju veću korist od poreskih olakšica nego od dečijeg dodatka.

Zbog toga kritičari zahtevaju da se novac koji odlazi na institucije, istraživanja i slično, bolje investira. Tog mišljenja je i Tina Lauks koja smatra da je neprivilegovanoj deci i roditeljima potrebno intenzivno zbrinjavanje, pratnja i pomoć kako nezaposlenost ne bi bila sudbina i novih generacija.

Autor: Dafne Gratvol / Zorica Dragićević

Odg. Urednik: Dijana Roščić