Siromaštvo dece u Nemačkoj
24. avgust 2007.
Gerhard Milner je upravnik jednog dnevnog boravka u Kelnu. U njemu vlada siromaštvo.
«Često se desi da deca ne dobiju ručak. Sa jednim evrom u džepu kupuju u susednom kiosku čips ili neki slatkiš. Znači reč je o nedostatku novca, a ne toliko o neuhranjenosti.»
Milner upravlja i udruženjem po imenu «Klinci iz kraja» u kome socijalni radnici i vaspitači pomažu deci iz socijalno ugroženih porodica. Zahvaljujući udruženju, roditelji plaćaju za topli obrok samo polovinu od 30 evra mesečno. A neki ni toliko. Od toga koristi ima i Ajše Basturk, čiji 8ogodišnji sin Denis i 11ogodišnja ćerka Jasmin idu u dnevni boravak. Ajše već dugo ne radi, i živi od 600 evra socijalne pomoći i 500 evra koje suprug zaradi. Nedovoljno za život:
«Više puta sam plakala kod gospodina Milnera i on mi je pomogao. Deci ne mogu ništa da priuštim. Ni jedan obrok u Mekdonaldsu za tri i po evra.»
Ali Ajše se ne brine samo kako da prehrani decu, već i kako da ih odškoluje:
«Morala sam da dam 40 evra za knjige i još 40 za bojice. Za sina i ćerku otišlo je 100 evra.»
Situacija sa kojom nisu samo suočena deca stranaca, smatra Kristijan Bitervege, istraživač siromaštva:
«1,9 miliona dece živi od socijalne pomoći. 347 evra mesečno dobijaju odrasli. Deca do 15 godina 208 evra.»
On dodaje da je posebno teško omladini da se u potrošačkom društvu suoči sa siromaštvom:
«Deca osećaju pritisak. Od toga da li mogu da priušte novi mobilni ili kompjuter zavisi njihov socijalni imidž.»
Ajše kaže:
«Moja deca znaju šta znači siromaštvo. Ona znaju da nemam posla i da nemamo dovoljno novca. To im pada teško, ali ona su jaka, izboriće se sa tim. Hoće.»