«SIVE» Gibraltara

Morski tesnac između Afrike i Evrope širok je samo petnaestak kilometara. Smanjenje broja izbeglica na tom delu od 2000. do danas sa 13.000 na oko 200 osoba godišnje španska vlada u prvom redu može da zahvali sofisticiranom, tehničkom sistemu kontrole mora i obale. Ime mu je SIVE, a finansiran je novcem Evropske unije. Ovaj sistem je odnedavno u primeni i na Kanarima i, ako je verovati tamošnjim vlastima, isplatio se. Ne samo da izbeglice odvraća i od same pomisli na ilegalni prelazak granice, nego doprinosi i spašavanju mnogobrojnih ljudskih života, pa tako i u suzbijanju trgovine drogom. Zvuči kao da se radi o nekom čudotvornom kontrolnom sredstvu.

Nalazimo se u poseti ekipi Guardie Civil u južnom španskom gradu Algecirasu. Naš domaćin je Salvador Gomez, zadužen za nadzor. «Ovde se nalazi ‹mozak› sistema SIVE – Kontrolni centar.» Prostorija sa neonskim svetlima i brojnim monitorima... Gomez upire prstom: «Ovde vidimo kartu Gibraltara. Brojne tačke na njoj su brodovi koji upravo plove tesnacem. Crveni trouglovi su radarska postrojenja.»

Ne promiču mu ni daske za surfovanje na morskim talasima

Trenutno se instaliraju nove kamere sa slikom u boji. Službenik Nicolas Vazquez istim upravlja džojstikom. Tako ih može usmeriti ka bilo kojoj tački. «U prolazu trenutno vidimo velike brodove – ovde snimljene običnom, a tu kamerom infracrvenim zracima». U izgradnju ovog sistema španska vlada je poslednjih pet godina uz pomoć EU-a uložila preko 300 miliona evra. U međuvremenu je pod nadzorom oko 1.500 kilometara obale kontinentalnog dela države. SIVE se već delomično primjenjuje i na Balearima, kao i na Kanarskim ostrvima.

Po čemu se on razlikuje od uobičajnih sistema za nadzor granice? «SIVE može otkriti i prikazati objekte koji plivaju i koji se jedva izdižu iznad morske površine i manji su od jednog metra, kao na primer daske za surfovanje na talasima. Jutros smo usred Gibraltara presreli dvojicu mladića koji su tesnac pokušali preći u dečjem čamcu za naduvavanje kakve možete kupiti u svakoj samoposluzi.» Retki su slučajevi da se neko opire privođenju. Većina izbeglica, koje često ne znaju ni plivati srećna je okolnost to što smo ih otkrili i njihov brod sigurno sproveli do obale, gde se zatim o povratku doseljenika u matične države brine nacionalna policija. Ono što Gomez time želi reći jeste da SIVE spašava ljudske živote.

Očaj ljudi koji prelaze tesnac ne poznaje granice

Tome protivreče izbegličke organizacije. Brigitte Espuche je aktivistkinja udruženja za ljudska prava u Cadizu: «Izbeglice sada koriste druge, duže puteve, zbog čega njihova plovidba postaje još opasna. SIVE je zakazao. To nije nikakva praktična politika, to je politika koja ubija.» Drugačijeg je mišljenja čovek koji je često praktično i sam suočen sa sudbinom afričkih izbeglica, Manuel Fenix iz Crvenog krsta u ribarskom i turističkom mestašcu Barbati: «Moramo priznati da je SIVE spasio ljudske živote. Izbeglički brodovi su pronađeni u oluji, čime je izbegnuta tragedija. Izbeglice bi se sigurno bile utopile. Pa ipak, morski tesnac nažalost ostaje golemo groblje.»

Fenix ne veruje da će taj savremeni sistem nadzora granice ljude odvratiti od pokušaja prelaska morskog tesnaca u Gibraltaru: «Imamo radare, kamere sa infracrvenim zracima, kontrolu nad celom obalom, no Afrika je nadohvat ruke. Kamere neće omesti ljude u nastojanju da pronađu bolji svet za sebe i svoju decu. Očaj ljudi koji prelaze tesnac ne poznaje granice. Posebno je upečatljiv primer jednog Marokanca koji je jednu staru automobilsku gumu sebi privezao za grudi, drugu za leđa, a palice za stoni tenis služile su mu kao vesla.» Ali nije daleko stigao. Svladali su ga umor i iscrpljenost. Utopio se. Njegov je leš danima plutao po površini. Sistem SIVE sa svojim moćnim kamerama nije uspeo da ga na vreme otkrije.