Skamenjeni Andrić

Noje cirher cajtung: „Scena nije za krhke i nežne duše. U svom remek-delu „Na Drini ćuprija“ Ivo Andrić nepodnošljivo detaljno opisuje nabijanje na kolac i mučnu smrt srpskog seljaka Radisava. Bestijalna kazna, jer Radisav je sabotirao gradnju mosta, koju su naredili osmanski vladari. Taj deo knjige je najpoznatiji i najupečatljiviji od svih priča koje oslikavaju hroniku života u Višegradu.

U Višegradu su naravno ponosni na Andrića. Na svakom koraku, na zidovima kuća, moguće je videti njegove portrete sa citatima. Ali priča se na tim portretima ne završava. Sada se u njegovu čast gradi, ni manje ni više, već ceo Andrićgrad.

Idejni tvorac celog projekta je režiser i muzičar Emir Kusturica. Građevinski radovi počeli su u junu 2011, a trebalo bi da budu završeni 28. juna ove godine, tačno na stogodišnjicu atentata u Sarajevu. 'Ima mnogo Nobelovaca na svetu, ali samo jedan ima svoj grad', kaže Ljubomir Jelesijević. On nas vodi nas kroz Andrićgrad i predstavlja nam Andrićev institut. Novoosnovani institut posvećen je filmu, istoriji, orijentalizmu i književnosti. To je jedan od 50 objekata nastalih na 17.000 kvadratnih metara grada iz mašte, čija je izgradnja koštala 20 miliona evra. U gradu su pozorište, multipleks-bioskop, knjižara, hotel, razni restorani i srpska pravoslavna crkva (minijaturni model manastira Dečani sa Kosova). 'Andrićgrad odslikava istorijsko putovanje', objašnjava Jelesijević. 'To se poklapa sa Andrićem koji je u svojoj knjizi obradio pola veka istorije Bosne i Hercegovine'.

Kameni svet različitih stilova

Posetiocu se otvara svet sa mnogo uličica i različitih epoha. To je kameni suživot vizantijske, osmanlijske, neoklasicističke i habsburške arhitekture. U gradu je mesto našao i jedan renesansni trg. 'Zbog Osmanlija smo ostali uskraćeni za renesansu', žali se Jelisijević. 'Ali sada ćemo Andrićgradu ponovo da vratimo tu epohu'. Ogromni mozaik na ulazu u bioskop prikazuje Kusturicu sa svojim političkim saveznikom i finansijerom – predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, kako zajedno vuku konopac na jednu stranu protiv nevidljivog protivnika.

Protivnici projekta Andrićgrad zovu 'Diznilend na Drini'. Njegovi tvorci suočavaju se sa optužbom da sami pišu istoriju regiona. Kusturica, koji je odrastao u Sarajevu i bošnjačkog je porekla, za mnoge muslimane je izdajnik.

Ne samo da je on neko ko se divio Miloševiću, Karadžiću i velikosrpskoj ideji, već se 2005. godine i krstio u Pravoslavnoj crkvi. Mnogi se pitaju zašto u Andrićgradu nema džamije, tim pre što su muslimani-Bošnjaci sve do najnovijeg rata, odnosno proterivanja i ubijanja od strane srpskih nacionalista, bili većina na tom prostoru. U Višegradu, naseljenom uglavnom Srbima, o tome ništa ne možete čuti. Ali drugačija je situacija u malim muslimanskim selima kao što je Međeđa, 15 kilometara jugozapadno od Višegrada, gde smo sreli vlasnika restorana Zahida Rešića. „I džamija spada u istoriju Višegrada“, kaže on i dodaje da Višegrad ovako ispada samo srpski grad. Ljudi za drugim stolom nemo i sa odobravanjem klimaju glavom.

Čiji je Andrić?

U vezi sa sporom oko srpske slike grada su i kontroverze oko toga čiji je Ivo Andrić. Odgovor na to pitanje nije jednostavan jer Andrić je rođen u Travniku, u hrvatsko-katoličkoj porodici, odrastao je u Sarajevu, knjige je pisao u Beogradu, a izjašnjavao se kao Jugoslaven. Taj pisac, koji je pluralizam, jedinstvo i multikulturalnost svoje zemlje otvoreno pozdravljao, bogatim rečnikom ga opisivao, a kao Jugoslaven ga simbolizovao, za mnoge nacionaliste nije bio oportunista. Nijednog drugog jugoslavenskog pisca suprotstavljene, etničke grupe nisu toliko svojatale, instrumentalizovale i reinterpretirale kao Andrića. To što ga često smatraju srpskim piscem, povezano je sa ekavicom, na koju je prešao nakon preseljenja u Beograd, objašnjava turistički vodič Branislav Andrić. Ivo Andrić je osim toga 1914. pristupio 'Mladoj Bosni', kojoj je pripadao i Gavrilo Princip.

Bosanski muslimani su skeptični kada je reč o Andriću. Hikmet Karčić, mladi pravnik i borac za ljudska prava, smatra da je Andrić doprineo širenju mržnje prema muslimanima. Kao primer on navodi upravo brutalnu scenu nabijanja na kolac iz Andrićevog romana „Na Drini ćuprija“. Karadžić, po njegovom mišljenju, nije bez razloga delio odlomke iz Andrićevog romana svojim jedinicama, kako bi im ojačao moral. On kaže da je u ratu u Bosni i u Andrićevim pričama prisutna ista poruka, koja glasi: 'Vreme je za osvetu nad Turcima' – kako su srpski nacionalisti u ratu devedesetih nazivali muslimane.

Spor oko Andrića ponovo se rasplamsao. Glavna ulica u Andrićgradu zove se 'Mlada Bosna'. Iako to ne gradi mostove između posvađanih strana, etnički jaz je brzo pokopan kada je u pitanju novac. Tako bi mostu u Višegradu, koji je od 2007. pod zaštitom Unesko, trebalo vratiti stari sjaj i to milionskim investicijama koje je obezbedila turska agencija za razvoj Tika. U Višegradu, gde su pre dva decenije brutalno izbrisani i uništeni svi tragovi života muslimana, nikome ne smeta što novac dolazi iz Turske“, piše švajcarski list.

„Višegrad – etnički očišćen grad“

„Noje cirher cajung“ je uz prethodni tekst objavio i članak „Višegrad – etnički očišćen grad“. U njemu se takođe citira Hikmet Karčić koji kaže da mrzi taj grad. Taj 26-godišnjak potiče iz stare višegradske porodice. „Ni na jednom drugom mestu kao na ovom nije doslednije i brutalnije sprovedena politika etničkog čišćenja. 'Višegrad je za muslimane poput mene izgubljena teritorija i poprište genocida', kaže Karčić.

On dodaje da se retko koji musliman vratio u Višegrad i da u njemu nema budućnosti za nesrbe. I zaista, tamo sada živi samo 12.000 stanovnika, a pre rata ih je bilo dvostruko. Čuvena Na Drini ćuprija – Višegradski most bio je takođe poprište smrti i progona. Muslimani su tamo, tačan broj se ne zna, dovođeni, pogubljivani i bacani u reku. U mestu Bikavac je u junu 1992. izvršen jedan od najstrašnijih masakara u poslednjem rata, kada je najmanje 60 muslimana, većinom žena i dece, zatvoreno i zapaljeno u jednoj kući.

Karčić je uzeo sebi za zadatak da održi sećanje na taj zločin. U julu 2012. je na privatnom bošnjačkom groblju napravio spomenik na kojem je pisalo: 'Svim ubijenim i nestalim bošnjačkim žrtvama, deci, ženama i muškarcima, žrtvama genocida'. Mnogi srpski političari doživeli su to kao provokaciju. Početkom godine gradske vlasti poslale su policiju da sa spomenika izbrišu reč genocid. Karčić smatra da to nije samo povreda privatnog poseda već i da jasno pokazuje da vlasti u Višegradu ne žele da se suoče sa prošlošću i zločinima.“