Skladište neuroblastoma u Kelnu
4. oktobar 2009.
U podrumu odeljenja dečije onkologije u Kelnu nalazi se skladište neuroblastoma na kojima se vrše ispitivanja i naučne studije. Profesor Frank Bertold kaže da se 1.000 uzoraka tumora čuvaju u zamrzivačima na temperaturi od minus 80 stepeni. Uzorci potiču iz Nemačke, Holandije i Švajcarske.
Neuroblastomi se javljaju skoro isključivo kod beba i male dece. To je drugi po učestalosti oblik raka kod dece. Od 100.000 dece, starosti do 15 godina, godišnje od neuroblastoma oboli jedno dete.
„Neuroblastom ima jednu naročitu osobinu – u trenutku dijagnoze većina dece ima metastaze po celom telu. To znači da se tumor već raširio. To su uglavnom deca kod koje u lečenju mora da se primeni posebno agresivna terapija. Ima tipova neuroblastoma koji se spontano povlače, bez hemoterapije i zračenja. Takvi pacijenti imaju dobre šanse za izlečenje – više od 95 odsto dece koja imaju takav tip tumora preživi - a da tumor nismo morali potpuno da odstranimo iz tela”, objašnjava profesor Frank Bertold.
Samo dva markera nedovoljna
Lekar kod kojeg je dete na lečenju ne može sam da otkrije razlika između ta dva tipa neuroblastoma. Jer u bolnici se vrši samo patološko ispitivanje uz pomoć mikroskopa. Zbog toga se uzorak tkiva zamrzava i šalje na onkologiju u Keln. U Kelnu profesor Bertold i njegov tim vrše molekularno-biološko ispitivanje uzorka – tačnije dva gena tumora. Biohemičarka, dr Sandra Novacki objašnjava postupak:
„U posebno pripremljenoj kulturi ćelija ispitujemo pojedinačne gene, tako što ih ubacujemo u ćelije i onda kroz mikroskop gledamo da li ima nekih promena. Mi moramo da analiziramo oblik ćelije, kako se menja ili gledamo kako se razmnožava, pokreće. Ali i takve analize mogu da se upotpune ekspresivnom analizom.”
Ekspresivnom analizom se svaki gen pojedinačno uključuje i isključuje kako bi se utvrdio njegov uticaj na ćeliju. Tako se vrši kompletna analiza ćelije raka. A kako bi se dobilo što više takozvanih markera koji su pogodni za utvrđivanje razlike među tumorima - potrebno je imati što više uzoraka tumora. Zbog toga se uzorci skupljaju i skladište u Kelnu.
Za molekularno-biološku analizu potrebno je sveže zamrznuto tkivo. Do sada su uzorci tkiva obolele dece ispitivani na samo dva markera. Profesor Bertold kaže da su ti markeri važni, ali nedovoljni:
„Ne možete sve procese objasniti sa ta dva markera. Mnogo toga ostaje nejasno. Mi, naravno, želimo da našim pacijentima pružimo što veće šanse da prežive uz što manje opterećenja za organizam. Da bismo to postigli, uz pomoć molekularno-biološke analize, pokušavamo da saznamo kojoj grupi tumora pripada tumor određenog pacijenta. Zbog toga se vrše dalja istraživanja. Trenutno su najvažniji radovi na ekspresivnoj analizi gena. To znači da ispitujemo kakav uticaj na tumor imaju njegovi geni - da li su aktivni ili isključeni. I, pitanje je, kako možemo da utičemo na njih u cilju izlečenja?”
Međunarodna saradnja
Za sada se ove vrste istraživanja obavljaju samo u Kelnu. Širom sveta, deca koja imaju neuroblastom leče se na osnovu terapije koju predlažu stručnjaci iz Kelna. Rezultati su dobri. Uprkos tome, kod dece sa agresivnim oblikom neuroblastoma stopa smrtnosti je još uvek visoka – 60 do 70 odsto obolele dece umire.
Samo u Nemačkoj 130 dece godišnje oboli od neuroblastoma – međutim samo uz međunarodnu saradnju, istraživanje i klasifikaciju mnogo slučajeva, moguće je naći načina da se pomogne malim pacijentima.
„Svako dete zaslužuje najbolje – ne samo mikroskopsku dijagnozu, već mogućnost da se uzorak tumora zamrzne. To je moguće u samo malom broju zemalja u razvoju. Zato radimo zajedno sa kolegama u Aziji, u Južnoj Americi i Africi kako bi se i tamo organizovale banke tumora i istraživanja bila što plodonosnija”, kaže profesor Bertold.
dr/idj/dw/agencije