"Skromne" imovinske brojke

Gotovo svakodnevno neko od istaknutih srpskih političara objavi imovinsku kartu. Proces je počeo ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a nakon njega su isto učinili predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, potpredsednik vlade Božidar Đelić, kao i zvaničnik radikala Dragan Todorović. Njihova imovina je šarolika: ušteđevine se kreću od 11.000 do 73.000 evra, neki su i dalje podstanari, a od nepokretnosti uglavnom poseduju stan i automobil.

Na prvi pogled, relativno skromno, imajući u vidu utisak javnosti da su političari prebogati i skloni korupciji. Čelnici radikala su reagovali, nazivajući Dinkića i Đelića lopovima i ističući da se njihova imovina meri milionima evra. Iako je reč o nagađanjima, beogradski mediji su takođe objavili da imovina pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića iznosi između 20 i 25 miliona evra.

Antikorupcijska agencija za proveru istinitosti tvrdnji

Postoji li stoga neki zakonski način da se utvrdi istina, ili se političarima može samo verovati na reč? Programski direktor Transparency International Srbija Nemanja Nenadić za Radio Dojče vele kaže da je nepokretnostima lakše ući u trag, ali da je veoma teško ući u trag svim novčanim iznosima koje neko poseduje: „Zbog toga nije dovoljno, i ne bi trebalo da se javnost zadovolji samo time što se saopštavaju podaci, nego bi trebalo zakonom osnovati i organ koji bi se bavio proverom istinitosti tih tvrdnji. Najbolje bi bilo da taj organ bude Antikorupcijska agencija, čije se formiranje predviđa Strategijom za borbu protiv korupcije“.

Prijava imovine dobra za prevazilaženje predrasuda

Nenadić prijavu imovine ipak ocenjuje kao pozitivan pomak, jer su do sada primanja i imovina političara bili potpuno nepoznati javnosti: „Nije značaj ovih prijava u tome što mi znamo apsolutnu istinu, nego se na neki način omogućava da se pređe barijera koja je do sada postojala i verujem da će efekti nadživeti ovu predizbornu kampanju, i da će nam ostati taj dobar običaj u amanet“.

Javnost često ima predrasude da su sve javne ličnosti bogate, i to ne samo političari, jer se pojavljuju na televiziji. Da se to ne bi događalo potrebno je unaprediti zakonodavstvo u toj oblasti kako sve ne bi ostalo na utiscima i proizvoljnim optužbama.