Skup evropskih novinara, u Elmau, o odnosu evropske ptampe prema Americi

Sasvim na kraju manifestacije, posle puna dva saza, kada su vec svi izgubili nadu da ce cuti nešto na temu "slika Amerike u nemakim medijima", javio se za rec jedan od najstarijih u publici, a govorio je americkim naglaskom.

"Pre mesec dana sam raskinuo tridesetogodišnju pretplatu na list Ziddojce cajtung. Kao Amerikanac koji u Nemackoj rado živi, ne želim da pocnem da mrzim Nemce, a u tim novinama moram stalno da citam izlive mržnje", rekao je taj covek iz publke.

Posle toga je u uspavanom krugu ucesnika živnulo, a svi su se prethodno držali distancirano, ukoceno. Da li se radi o negativnoj slici SAD? Konacno, ima mnogo toga negativnog o cemu valja izveštavati. Takve tendencije, uveravali su ljidi koji vode novinske kuce, ne proizvode novine, one dolaze iz samog središta društva. Argument koji baš razgaljuje. Jer, sledstveno tome, publicisti uopšte nisu odgovorni za to što napišu, pogotovo kada se sve poklapa sa raspoloženjem naroda. Sem toga, nema tu nikakve razlike u mišljenju u našim velikim demokratskim novinama. Treba samo pažljivije njih prelistati. Tu je, na primer, i clanak Štefana Kornelijusa:

"Imali smo krajnje emocionalna razmimoilaženja u redakcijama. Pretpostavljam da je tako i u listu Frankfurter algemajne cajtung. Cak smo se i jedni drugima pismeno obracali. Izmedu kulturne rubrike i politicke redakcije je bilo napetosti, kakvu nisam doživeo", kaže Štefan Kornelijus.

Kornelijus, šef odelenja za inostranu politku u listu Ziddojce cajtung je cak izricito prijatelj i poznavalac Sjedinjenih Americkih Država. Shodno tome on iziritirano reaguje na ucestale pokušaje uvodnicara i šefa kulturne rubrike u magazinu Fokus, Štefana Zatlera, na zvocanje oko Amerike nemacke štampe. On tvrdi da se radi o resantimanu novinara. Medutim, izdavac lista Frankfurter algemajne catung, Frank Širmaher, se izjasnio protiv svake kritike na kritiku.

"Dragi gospdodine Zatler, da li se vi zaista cudite što u ovom trenutku Amerika odlucuje da i bez rezolucije Ujedinjenih nacija vodi rat da tu kriticki, i što se tu kriticki izveštava o SAD i u listu FAZ.", kaže Frank Širmaher.

Najkasnije tu bi bila neophodno empiriska analiza, i dogovor oko toga o cemu se, konacno, tu radi: Da li je tu rec o kritici ili o pokazivanju mržnje? I to u kojoj meri? Kako izgleda Amerika zaista u slici nemackih medija? Sve to je posle ovog skupa ostalo još nejasnije. Cudno je da baš novinari ne primecuju u kojoj meri se odvija sunovracivanje izveštavanja o Americi od strane intelektualaca danas. Glavni urednik lista Tagesšpigel, gleda na ovaj fenomen ovako:

"Tvrdim da tu postoji dvrostruki model. Baš kao i u stvarnsti; Nemacka malim kroacima postaje sve više americka; utoliko je važna retiricka figura gorkog odbacivanja: Mi, medutim, ne želimo americke odnose. To je nemacki minimalni konsenzus. Svako u Nemackoj može da se sporazume oko toga. Ali mi, ipak, ne želimo americke prilike", kaže Robert Fon Rimša.

Sledsvetno tome se veci deo rasprave nije okretao oko Amerike, nego se radilo o nemackom senzibilitetu svake vrste - o socialnoj politici, o gubitku identiteta, cak i o starenju društva. Ljudi su mogli da kažu sve. A to je bio krem de la krem novinarstva. Ipak, sve što je receno, bilo je previše neobavezno. Recenice izgovorene behu nepotpune.