Skupa nemačka energetska revolucija

Dugo vremena je doprinos za podsticanje obnovljive energije bio smatran „cenom“ koja mora da se plati za energetski zaokret na koji su se Nemci odlučili. Više eko-energije, manje fosilnih izvora – to je zvanična politika Berlina. Stručnjaci su jedinstveni u oceni da eksploatacija obnovljivih izvora energije čini samo jedan odsto stvarnih troškova doprinosa za EEG.

A troškovi kontinuirano rastu. Za to je kriva aktuelna cena struje na berzi (u padu) u kombinaciji sa činjenicom da dobar deo nemačke industrije uopšte ne plaća doprinos – iako se radi o firmama koje u svom proizvodnom procesu troše veoma mnogo energije.

Porast od 600 odsto za šest godina

Godine 2008. udeo eko-struje u Nemačkoj iznosio je oko 15 odstoDoprinos EEG se obračunava na cenu struje i plaćaju ga građani (potrošači) i male firme, iznosio je tada 1,1 cent po kilovat-satu (kWh). U 2014. udeo ekološke struje trebalo bi da poraste na 26 procenata i potrošače će koštati 6,2 centa po kilovat-satu. Radi se dakle o porastu visine doprinosa od oko 600 odsto u samo šest godina.

Energetski stručnjak Feliks Mates u intervjuu za DW tvrdi da je cena struje (koja je u padu) na Nemačkoj berzi struje glavni razlog zbog kojeg raste visina doprinosa. Na berzi je 2008. struja koštala 7,3 centa po kilovat-satu. Danas, pet godina kasnije kilovat-sat košta samo četiri centa. Nemačka struja najjeftinija je u Evropskoj uniji. Ali istovremeno je osetno porastao EEG-doprinos. On danas čini čak trećinu troškova kojima se subvencioniše ekspanzija obnovljive energije.

Na porast troškova utiču i priviliegiji u kojima uživa industrija u Nemačkoj. Firme koje su intenzivni korisnici energeneta u zemlji potroše otprilike petinu nemačke struje. Industrija pritom profitira od pada cena struje na berzi, a istovremeno je oslobođena od plaćanja EEG-doprinosa. Po računicama Saveznog udruženja obnovljive energije, za otprilike petinu troškova doprinosa „krivo“ je tetošenje industrijalaca. Pojednostavljeno govoreći: od svog računa za struju, nemački građani plaćaju 1,3 centa po kilovat-satu za industrijska preduzeća. Građani tako snose i deo tereta koji bi trebalo da preuzme industrija.

Solarna energija: nekada skupa, danas jeftina

Na dramatičan rast doprinosa za EEG utiče i visoka stopa subvencionisanja solarne energije što je u Nemačkoj već odavno praksa. Pritom se radi isključivo o starim solarnim postrojenjima koja su podignuta pre 2012. „U prošlosti smo imali visoke cene“, potvdio je Joahim Fajfer iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u jednom intervjuu za DW.

Kako bi se potrošači oslobodili starih tereta, Holger Kravinkel, energetski stručnjak koji se brine o pravima potrošača, zahteva da se subvencije za stara solarna postrojenja više ne plaćaju iz EEG-doprinosa već da se finansiraju direktno iz budžeta, dakle novcem od poreza.

Većina nemačkih energetskih stručnjaka jedinstvena je u oceni da EEG-doprinos više ne odražava stvarne troškove energetskog „zaokreta“ Nemačke i da će buduća vlada u Berlinu morati da promeni načine obračuna cena energije i doprinosa. „Osnovna reforma EEG jedan je od najvažnijih zadataka nove vlade“, naglasio je i nemački ministar za zaštitu okoline Peter Altmajer.

Bitka za interese

Ali kako će izgledati reforma EEG? Ko će od nje da profitira, a ko će biti gubitnik? To je još uvek nepoznanica. „Zakon o obnovljivim energijama je prekretnica u razvoju održive ekonomske politike“, kaže Eberhard Brandes, član uprave Svetske fondacije za prirodu (WWF) u Nemačkoj. On zahteva smisleni razvoj eksploatacije obnovljivih izvora i poštenu diskusiju. Mašinska i hemijska industrija upozoravaju, sa druge strane, od mogućih nuspojava ukoliko one budu uključene u finansiranje doprinosa. „Energetski zaokret ne sme da dovede do uništavanja radnih mesta“, tvrdi predsednik Udruženja mašinske industrije Hans Jirgen Kerkhof.

Dok građani, mali preduzetnici i organizacije koje štite interese potrošača zahtevaju prvenstveno poštenu raspodelu troškova energetske reforme (a time i smanjenje opterećenje za njih), iz energetske branše se može čuti i skeptične izjave koje u pitanja dovode (do)sadašnje podsticanje obnovljivih energija.

„Energetski koncerni pokušavaju da sugerišu da obnovljive energije dovode do naglog porasta cene struje“, tvrdi energetski stručnjak Rene Mono. On dodaje da je to pogrešno i da je struja koju se dobije snagom vetra danas postala jeftinija od struje koju se dobije eksploatacijom uglja ili gasa.

Mono je šef fondacije „100 odsto obnovljive energije“ i pokazuje ipak razumevanje za reakciju energetskog sektora: „Energetska branša se trenutno brani na sve moguće načine zato što se raspada njen poslovni model. Koncerni su podcenili razvoj i trend koji vodi pojačanom korišćenju obnovljivih energija.“

Autori: Gero Rojter/ Srećko Matić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković