Skupo spasavanje Opela

Spas Opela je skupo plaćen. Prvo zbog toga što će savezna vlada i vlade pokrajina u kojima se nalaze pogoni ove firme, Opelu hitno na raspolaganje staviti milijardu i po evra kredita i kasnije biti žirant za nove kredite u visini od više milijardi evra. Drugo, jer je spasavanje Opela signal za druge firme koje su zbog recesije zapale u teškoće. Već se pravi red u Berlinu onih koji mole za pomoć. I njihov glavni argument je – spasavanje radnih mesta. I treće, jer se postavlja pitanje funkcionisanja tržišne privrede. Ne mogu se profiti decenijama privatizovati, a onda gubici „socijalizovati“ zapravo svaljivati na leđa društva i poreskih platiša.

Savezna vlada je pre svega htela da spreči da Opel potone u vrtlogu stečaja i sanacije Dženeral motorsa. To je uspelo - ulaskom Magne i investitora iz Rusije. Prekinuti su tokovi novca između centrale Opela u Riselshajmu kod Frankfurta na Majni i centrale koncerna Dženeral motorsa u Detroitu. Dženeral Motors je na nemačku firmu preneo patente za modele Opela, a osnovni kapital, do konačnog potpisivanja ugovora, dao u ruke poveriocu. Osim toga sa Magnom je dogovoreno da Dženeral motors ubuduće ima manjinski paket akcija Opela.

Magna je dobar izbor

Magna nije samo jedan od najvećih snabdevača autoindustrije u svetu, već po nalogu drugih firmi, na primer Dajmlera i BMV-a, već odavno i sama razvija i proizvodi automobile. Magna dakle ima pune kase i iskustvo.

A ulaskom u posao i ruskih investitora, za Opel se otvaraju nove perspektive. Jer za automobilsku industriju Rusija predstavlja jedno od najvećih ekspandirajućih tržišta. Opel je, izolovan od Dženeral motorsa, suviše mali da bi opstao na svetskom tržištu. Zbog toga su mu neophodne dugoročne perspektive rasta.

Gledajući iz tog ugla, spasavanje Opela ide naravno na račun konkurentskih firmi. Šefovi drugih proizvođača automobila sa zabrinutošću gledaju i kritikuju ovo šta se dešava sa Opelom.

Zabrinute su i poreske platiše. Jer, ako projekat spasavanje Opela propadne, država i građani moraju bankama da plate milijarde evra. Ministar privrede Karl Teodor cu Gutenberg je između ostalog i zbog toga pre bio za stečaj Opela - po uzoru na Dženeral motors.

Autor: Karl Zavacki / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović