Slavonska revolucija na dva točka

Izgradnja biciklističklih staza podstakla je stanovnike Slavonije da prigrle sasvim drugačiji stil života. Do pre nekoliko godina retki biciklisti su mogli da biraju između dve solucije - da ih policija kazni jer se voze po pločniku ili da prihvate rizik saobraćajne nesreće, teške povrede, pa i smrti, dok voze po putu i probijaju se između automobila, autobusa i kamiona. No, kada su gradske vlasti počele izgradnju biciklističkih staza i broj biciklista se veoma povećao.

Svojevrsna renesansa dogodila se kada su građani prihvatili ono što im se nudi. Slavonska ravnica je zapravo idealna za bicikl kao prevozno sredstvo: nema teških uzbrdica (zapravo uopšte nema uzbrdica), naselja su relativno blizu jedno drugom, pa nema potrebe prevaljivati velike razdaljine, a Osijek sa svojih stotinjak hiljada stanovnika je grad idealne veličine za okretanje pedala. S jednog na drugi kraj grada nikada vam ne treba više od pola sata. Ako se u obzir uzme i umerena klima koja vožnju na dva točka dozvoljava od marta do novembra, a uz sve veće cene goriva i parkiranja, jasno je da je bicikl odgovor na mnoge saobrćajne probleme.

U biciklističku evoluciju polako su se uključile i ostale jedinice lokalne uprave i nevladine organizacije. Novac za izgradnju staza naveliko se koristi iz fondova EU, a prekogranična saradnja u izgradnji biciklističkih staza je već normalna stvar.

Povezani s Evropom

Tako je Fondacija Slagalica iz Osijeka uspela da realizuje projekt vredan skoro 400.000 evra, koji finansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Hrvatska – Mađarska.

Reč je o projektu “Zelena staza - staza koja spaja”, koji povezuje tri županije (Osječko-baranjsku, Virovitičko-podravsku i Požeško-slavonsku) i dve države. Biciklistička staza duga 120 kilometara počinje u mađarskom mestu Kemeš, prolazi kroz Harkanj, preko graničnog prelaza Dravaszabolcs/Donji Miholjac, Feričance, Orahovicu, Kutjevo, Našice a završava u Latinovcu.

„Kemeš u Mađarskoj i Latinovac u Hrvatskoj dele sudbinu malih sela koje je zaobišao razvoj. To je sačuvalo prirodnu raznolikost i tradicionalni način života, pa je vožnja kroz netaknutu prirodu poseban doživljaj“, kaže Slaven Getoš, vlasnik radnje za prodaju bicikla i opreme.

Nije samo reč o biciklističkoj stazi nego o zaokruženom projektu koji će lokalnom stanovništvu stvoriti mogućnosti da preuzme aktivnu ulogu u razvoju eko i etno turističkih potencijala, ostvari direktne prihode, održivo ekonomiše lokalnim izvorima i promoviše aktivniji i zdrav stil života.

Zelena staza deo je evropske Greenway mreže koja spaja dobar deo Evrope: na bicikl možete sesti u Našicama i stići do Beča ili Praga. Zamišljena je kao platforma za razvoj lokalne privrede i turizma, pa je unutar projekta uključeno i nekoliko desetina osoba koje su edukovane za servisere bicikala i turističke vodiče. Oni će proći kurseve iz engleskog i mađarskog jezika (u Mađarskoj će se učiti engleski i hrvatski) kako bi bili spremni za pružanje usluga.

Trendove su prepoznale i druge opštine

Beli Manastir učestvuje u EU - IPA prekograničnom projektu Mađarska – Hrvatska koji finansira Biciklističku stazu Šećeransko jezero. Ono samo je deo zajedničkog projekta teškog 2,3 miliona evra, čiji je nosilac prijateljski mađarski grad Mohač, a partneri, uz Beli Manastir, Osječko-baranjska županija, Grad Belišće i Hrvatske vode. Projekt uključuje izgradnju biciklističke staze na Šećeranskom jezeru, ali i rekonstrukciju postojeće zgrade koja će postati informativni centar u funkciji turističke ponude.

U Belišću, nadomak Valpova, planira se izgradnja više od dva kilometra biciklističke staze uz koju će biti 58 stubova javne rasvete. U sklopu projekta postaviće se i staza za edukovanje na jezeru Jugovača i kućice i oprema za posmatranje ptica.

Promena načina života

Posredne koristi od ove biciklističke promene svesti su bezbrojne. Samo u Osijeku su se u poslednjih godinu dana otvorile četiri nove prodavnice bicikla. Servisi i radnje s opremom imaju sve više posla. Smanjena je saobraćajna gužva u samom centru grada, samim tim i značajno opalo zagađenje. O blagotvornom učinku na zdravlje, smanjenju kardiovaskularnih i svih onih bolesti modernog doba za sada ne postoje konkretni podaci.

I dok su pre dvadesetak godina bicikle vozili samo deca i oni koji sebi nisu mogli da priušte auto, bicikl je od socijalno negativnog predznaka postao upravo obrnut simbol. Biciklistima su počeli da zavide oni kojima život prebrzo prolazi i koji ga posmatraju kroz vetrobransko staklo.

Autor: Vuk Tešija, Osijek
Redakcija: Jakov Leon