Slem-poezija: Tri minuta za osvajanje publike

Slem poezija je začeta pre 25 godina u Americi. Pesnici svojim tekstovima, mislima i duhovitošću pokušavaju da animiraju publiku. Ane Almeling je prisustvovala Nacionalnom takmičenju slem-poezije u Bostonu.

Za Taru Brener je ovo najbitniji momenat. Ima tri minuta da pridobije publiku. Svojom pesmom, u mračnom baru, na improvizovanoj bini… Tarina tema: Zašto su vampiri bolji muškarci? Crvenokosa devojka stoji za mikrofonom i pravi aluzije na heroje iz serije “Sumrak”:
 
Publika reaguje na svaku rečenicu, ali to nimalo ne ometa temperamentnu amerikanku, naprotiv: “Obožavam da nastupam pred publikom. Mislim da je taj međusobni uticaj slušalaca i pesnika sjajan. Slušaoci reaguju na pesmu kao da sede u bioskopu: sve prate, tebe pogotovo. Tri minuta slušaju tvoju pesmu, od početka do kraja. I sve osećaju, sve ono što želiš da oni osete.”

Uloga publike presudna
 
Ova vrsta takmičenja razlikuje se od tradicionalnih takmičenja poezije, zbog veoma bitne uloge publike. Publika ocenjuje da li je pesma dobra ili ne. Upravo to je bitno u slem-poeziji „da se vide i čuju varnice“.

“Ako publici iznosiš nebitnu, lošu pesmu, onda će te ona odbiti. Slušaoci odlučuju, šta je dobro a šta ne. Međutim, ako zaista imaš neku poruku, nešto što dira te ljude, onda oni to žele da čuju - i to unapređuje slem-poeziju.“

Od kada je slem-poezija izmišljena pre 25 godina, to takmičenje se proširilo po Severnoj Americi, a zatim i na Evropu i na kraju - na celi svet. U Nemačkoj se godišnje organizuje stotinak takmičenja. Pesnici recituju svoju poeziju i ocenu prepuštaju laicima u publici, i ta vrsta performansa dopire do mnogo većeg broja ljudi nego što to čini klasično čitanje poezije za stolom sa čašom vode.

Sportski karakter slem-poezije sprečava dosadu

Patriša Smit, pobednica na četiri nacionalna takmičenja, učestvovala je na prvim čitanjima slem-poezije u Čikagu, gde je takmičenje i izmišljeno kao deo jednog nedeljnog literarnog šou programa. Ubrzo je postalo magnet za publiku: “Na početku je bila potpuna novina to što smo nastupali bez papira i što nam je bio bitan performans. To ranije nije postojalo. Istovremeno su u pitanju bile zaista dobre pesme. Niste mogli da nastupate sa nezavršenim pesmama. Prvo ste morali da odradite svoj posao, pa tek onda da nastupate. Vremenom sam primetila da se ljudi sve manje trude dok pišu. Fokus se sa pisanja pomerio ka performansu. To me je nerviralo.“

U međuvremenu su se pesnici vratili samom sadržaju, kaže Patriša Smit. „Slem-poezija je u međuvremenu malo industrijalizovana. Sada moramo da se bavimo poslovnim stvarima, u pitanju je puno novca. Postoje ljudi koji preko slem-poezije pokušavaju da dođu do televizije ili snime CD za velike kompanije. Oni koriste slem-poeziju kao odskočnu dasku u karijeri.“
 
Za Simon Bobijen je slem-poezija pre svega zabava u slobodno vreme. „Kada ljudi kažu da ne vole poeziju, onda je to za mene kao da kažu da ne vole muziku. Oni nisu pronašli ono što ih interesuje. Slem poezija je pravi način da proverite da li vas interesuje poezija.“

Autori: Ane Almeling / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Jakov Leon