Slepi se orijentišu uz pomoć eha

“Na osnovu jednog zvuka mogu da prepoznam kratke distance. Pomoću drugog, koji je nešto jači, kao zvečka, prepoznajem dalje distance. A pomoću ovog, koji je takođe kao zvečka, ali malo tuplji, prepoznajem na primer krovove. Ja zaista pomoću eha mogu da prepoznam da li se radi o zidu ili drvetu. To znači: eho je uvek drugačiji“, priča Eskandar Abadi, 52-godišnji novinar koji je slep od rođenja. On prstima proizvodi zvuke, koji mu između ostalog pomažu da proceni razdaljinu objekata. Ovo je deo svakodnevice Eskadara, mada i to ima svoje granice.

“Na otvorenom prostoru, gde nema mnogo eha, imam poteškoće. Ali, u zatvorenom prostoru, kao na primer u ovoj sobi, na osnovu zvuka i eha, mogu otprilike da procenim visinu, širinu i dužinu sobe."

Aktivnosti moždanih vijuga

Uz pomoć različitih zvukova i onih koje lično proizvodi, Eskandar učio je sam kako da se snalazi u nekom prostoru. Postavlja se pitanje kako je to moguće i šta se tačno u mozgu slepe osobe zapravo dešava? Tim stručnjaka sa Univerziteta West Ontario pokušava to da istraži. Pored profesora Mela Gudejla, glavni partner u projektu je i Nemica Lora Taler.

“Glavna tačka našeg istraživanja su moždane aktivnosti. Učesnici projekta su proizvodili zvuke, a mi smo postavili male mikrofone u njihove uši. Oni su primali zvuke isto kao i eho koji je dolazio sa plafona. Onda smo ih odveli na CT, pustili smo im snimke i beležili aktivnosti mozga… Uporedili smo dve vrste snimaka. Jedan snimak je sadržao odjeke, a drugi smo tako preradili da smo praktično izbacili eho. Tako merimo razliku u aktivnosti u moždanim vijugama zaduženim za vid, ali ne i u onima zaduženim za sluh."

Biciklom na ulicu

Kada neka osoba čuje eho, aktivira se vizuelni korteks mozga, koji kod osoba koje nemaju problema s vidom služi za preradu slike koju prima oko. Ali to je rezultat samo jedne studije koja se bavila različitim frekvencijama. Različiti materijali emituju različite frekvencije, koje slepe i slabovide osobe podjednako prepoznaju na osnovu eha.

Međutim, kanadski tim želi, kako za slepe i slabovide osobe tako i za one koje vide, da razvije metode i stvori mogućnosti da nauče da prepoznaju eho. Pored svih naučnih rezultata tokom svog rada, Lora Taler ima i lična iskustva, koja su je odvela u potpuno novom pravcu. “To je jednostavno neverovatno impresivno i fascinantno - sjajno. Dakle, kada smo na primer šetali naokolo po gradu ili napolju - toliko je veliko samopouzdanje i sposobnost orijentacije da je to naprosto izvanredno."

Ovim sposobnostima se služi i novinar Eskandar Abadi. U svom životu ima velike izazove, bez obzira na to što je slep od rođenja, ili možda baš zbog toga.

“Ja sam kao dete vozio bicikl. Onda sam čak i učestvovao u jednoj trci. Naravno da tu postoje ograničenja. Dok sam vozio naleteo sam na stub. Od tada, ovde na čelu, imam ožiljak. Ali, bilo je dobro da je moja majka, bila odličan pedagog. Već sutradan mi je dozvolila da sa biciklom ponovo izađem na ulicu."

Autor: Gudrun Hajse, Svetozar Savić
Odg. urednik: Jakov Leon