"Slike i moć u 20 tom veku".

Nova postavka u Muzeju Istorije u Bonu postavlja pitanje o medijskom odrazu slika političara na javno mnjenje. Ona opisuje razvoj vizuelnog predstavljanja vlasti u Nemačkoj od 1920-te do današnjeg dana. Tako da se na izložbi mogu uporediti fotografije političara u različitim sistemima koje se koriste kao sredstvo za vršenje uticaja i vizuelne komunikacije.

Reprezentanti Vajmarske Republike su Ebert i Hindenburg. Dok Hitler i Staljin dominiraju na slikama iz doba nacional socijalizma i komunizma u Istočnom Bloku. Veliki prostor na izložbi dat je najnovijoj demokratskoj istoriji Nemačke. U tom periodu prikazani su počev od Adenauera i Šumahera, koji stoje jedan nasuprot drugom do narodnog kancelara Vilija Branta, kao i fotografije iz maratonskih TV duela u sedemdesetim i osamdestim godinama, sve do kućnih priča o porodici Štojber ili Doris Šreder Kopf. Ranije je postojala samo jedna kontrolisana slika o političarima koja je bila dopuštena, dok danas postoje mnoge slike koje se stvaraju učešćem političara u TV emisijama. Znamenja moći v iše nisu kruna i žezlo, čizme za jahanje ili opasači za pištolje. Danas su to izrazi lica, odela, geste i pre svega slike ... Fridreih Ebert prvi predsednik Rajha rekao je; sa starim kraljevima i prinčevima je zauvek završeno, ali ono što je posle usledilo nisu bili kraljevi nego diktatori. U Bonskom muzeju istorije izmedju ostalog postavljene su i ogromni formati fotografija Hitlera i spomenika Staljinu. Osim toga prikazane su i mnoge fotografije koje nekada nisu smele biti objavljene. Plakati, letci, nalepnice, novine koje dopunjuju postavku.

Adolf Hitler i njegov privatni fotograf Hajnrih Hofman uvek su inscenirali snimanje Rajhskancelara. Tako je Hitler, svestan moći fotografiju, rekao; ”Slika pripada meni”...

O tome direktor postavke Jirgen Rajhe kaže...

” Mi smo ovde skupili različite materjale na kojima se vidi Hitler. On je prikazan u različitim ulogama, kao otac porodice, govornik, planinar. Bilo je važo ukazati kako je gradjen njegova uloga, imidž i sa kojim sredstvima i na koji način je to transponovano i prihvatano u javnosti. Totalitarni sistemi traže i koriste totalitarne slike koje imaju vizuelnu moć. Slika služi za upražnjavanje moći. Kult ličnosti koji je stvoren oko Hitlera i Staljina imao je funkciju da stabilizuje sisteme, osigura vlast i integriše mase. Nečasne i nereprezentativne slike su bile zabranjene, a kada je DDR raskinuo sa kultom Staljina, Ulbriht i Honeker su stilizovani kao očevi nacije.

Martin Keler