Sloboda nije besplatna

Saradnja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti mira i bezbednosti, trgovine i investicija, obezbeđivanju energetske sigurnosti i borbi protiv klimatski promena bile su teme o kojima je predsednik SAD Barak Obama razgovarao sa evropskim zvaničnicima tokom svoje prve posete sedištu EU.

„Evropa je najbliži partner SAD, a svet je bezbednije i pravednije mesto kada SAD i EU stoje rame uz rame“, poručio je predsednik Barak Obama tokom obraćanja novinarima u Savetu EU u Briselu.

Predsednik SAD i njegovi domaćini predsednik Saveta EU, Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, naglasili su da Vašington i Brisel imaju koordinisane pozicije kada je reč o situaciji u Ukrajini, koje se zasnivaju, kako na stabilizaciji ukrajinske sigurnosti i ekonomije, tako i na izolaciji Rusije zbog njenih akcija. Najviši evropski zvaničnici aneksiju Krima su nazvali „sramotom 21. veka koju neće priznati“ i najavili ekonomske sankcije protiv Rusije ukoliko napravi dalje korake u pravcu destabilizacije Ukrajine.

„Rusija stoji sama“, poručio je predsednika SAD Barak Obama, naglasivši da su u tom stavu ujedinjene i zemlje članice Saveta bezbednosti UN, EU, NATO i G7. „Postoji način da kroz diplomatske razgovore dođe do deeskalacije situacije. U suprotnom, ukoliko Rusija nastavi istim putem kao do sada, sankcije će se pojačati, a izolacija biti još dublja“, upozorio je Obama.

U zvaničnim zaključcima samita EU i SAD, kada su spoljna politika i regionalna saradnja u pitanju, Brisel i Vašington još jednom su izrazili zajedničku zabrinutost i zbog „političkog i ekonomskog zastoja“ u Bosni i Hercegovini i potvrdili spremnost da zemlji pomognu na putu evroatlantskih integracija.

Stvaranje zone slobodne trgovine između EU i SAD

Pored saradnje na spoljnopolitičkom planu, Evropska unija i SAD posebnu pažnju poklanjaju svojim ekonomskim odnosima. „Svakoga dana trgovinska razmena između dve strane Atlantika iznosi 2,2 milijarde evra“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Sjedinjene Države i EU, koje su međusobno najveći trgovinski partneri na svetskom tržištu, rade na daljem širenju Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP). Prošle godine, Vašington i Brisel počeli su razgovore o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, koja bi, ako se realizuje, bila najveća takve vrste u svetu.

„Verujem da bi novim zamahom u tom partnerstvu, i EU i SAD dobile značajnu injekciju dinamizma, čak i povećale i potencijalni rast, ne samo u velikim kompanijama, već i u srednjim i malim preduzećima, a boljitak bi se, kroz otvaranje novih radnih mesta sa obe strane Atlantika, osetio i u domovima građana. Danas smo na najvišem nivou potvrdili našu posvećenost da to i ostvarimo, zarad nas, ali i globalne ekonomije“, poručio je predsednik Evropske komisije Barozo.

Kako smanjiti energetsku zavisnost EU od Rusije?

Energetska sigurnost i smanjenje zavisnosti Evropske unije od energenata iz Rusije bila je još jedna od važnih tema u razgovorima evropskih zvaničnika sa američkim predsednikom. Obama je u Briselu naglasio da bi zona slobodne trgovine u mnogome olakšala izvoz prirodnog gasa iz SAD u EU, ali i poručio EU mora da sagleda i sopstvene rezerve i alternativne izvore energenata. Evropska unija je do sada uglavnom uvozila gas iz Rusije, dok je 40 procenata ukupnih količina gasa za EU prolazilo kroz Ukrajinu.

„Novonastala situacija zapravo je poziv na buđenje Evropi da krene u razmatranje sopstvene politike energetske sigurnosti“, poručeno je u Briselu. U SAD je povećana proizvodnja gasa zahvaljujući esploataciji škriljaca, ali ta zemlja, za sada nije u velikim količinama odobravala izvoz gasa. Veći izvoz značio bi i porast cena energenata na domaćem tržištu, ali i porast geopolitičke pozicije SAD.

Posle radnog ručka sa predsednicima Saveta EU i Evropske komisije, američki predsednik sastao se sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fog Rasmusenom. Obama je iz Brisela upozorio na smanjenje budžeta namenjenog vojnim snagama u nekim od članica NATO i dodao da situacija u Ukrajini podseća na činjenicu da „sloboda nije besplatna“ i da se moraju obezbediti sredstva za opremu, osoblje i njihov trening. U Briselu je poručeno i da, za sada, ne postoje planovi za širenje NATO kada su u pitanju Gruzija ili Ukrajina, što se posebno odnosi na „komplikovane odnose Kijeva sa Rusijom“, poručio je američki predsednik.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković