Slobodno vreme košta 255 evra mesečno

„Napredujemo. Prodaja plovila i opreme porasla je za pet procenata i ukupno je veća za milijardu i 700 miliona evra“, zadovoljno kaže Jirgen Traht, direktor nemačkog Saveznog udruženja moto-nautike. Posle pada prodaje u prethodnoj, kriznoj godini, potražnja ponovo raste, što je primetno i na velikom sajmu plovila u Diseldorfu.

„Pre svega, treba nadoknaditi propušteno. Ljudi su u poslednje dve-tri godine manje kupovali brodove i opremu za njih. Dođe trenutak kada morate da kupite neki deo, jer u Nemačkoj je registrovano 500.000 plovila. Ona moraju da se održavaju i opremaju. Razlog za porast prodaje jeste i rast privrede. Poverenje potrošača se vraća. Kupovna moć raste i to se primećuje.“

Najveći izdaci – televizija i putovanja

Dakle, raspoloženje kod potrošača postoji, ali je ipak njihova spremnost da svoj novac potroše na hobi – ograničena. Gde je ta granica? Na to pitanje, kroz podatke nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, pokušava da odgovori Kristina Kot. „Prosečnom nemačkom domaćinstvu na raspolaganju je 3.000 evra. To uključuje sve – od dečijeg dodatka do stanarine. Takvom domaćinstvu za slobodno vreme mesečno je na raspolaganju 255 evra.“

Do ovakvih podataka Savezni zavod za statistiku dolazi istraživanjima koja se sprovode na svakih pet godina. Poslednje je obavljeno 2008. Nije međutim sasvim precizno šta su to troškovi za „slobodno vreme“. Kristina Kot objašnjava: „Najveći deo novca za tzv. potrebe ‘slobodnog vremena’ odlazi na uslužne delatnosti. To podrazumeva troškove za kulturne i sportske događaje, različite hobije, posete fitnes-studijima, ali isto tako i za radio i televiziju. Svaki četvrti evro od sume za ‘slobodno vreme’ odlazi na to, odnosno mesečno 67 evra. Skoro isto toliko otpada na putovanja – 61 evro. Zatim slede izdaci za novine i časopise, cveće i bašte.“

Radije odmor nego osiguranje

Ipak, dok su prosečni prihodi porodice u odnosu na 2003. porasli za oko 100 evra, izdvajanja za slobodno vreme su se smanjila. Razlog za to su povećanje cene stanarina kao i energije. Međutim, postoje „slobodne aktivnosti“ na kojima Nemci ne štede, kaže profesor Ulrih Rajnhard iz fondacije BAT.

„Nemci će se pre odreći novog kauča ili muzičkog uređaja, pa čak i izdvajanja za starosno osiguranje, nego što će najlepše nedelje u godini provesti kod kuće. Godišnji odmor je veoma važan u Nemačkoj. Nismo mi bez razloga svetski šampionu u putovanjima. Mi radimo 50 nedelja u godini da bi na kraju one dve nedelje odmora proveli sasvim drugačije. To vreme, za nas Nemce, veoma je važno i dragoceno.“

I to će tako i ostati, smatra Ulrih Rajnhard. Putovanja vole i muškarci i žene, i bogati i siromašni, a starosna granica praktično ne postoji. Baš naprotiv, stariji ljudi postaju sve važnija ciljna grupa za tur-operatere. Od kraja 90-tih godina broj turista starijih od 60 godina veći je nego onih mlađih od 20. Očekuje se da će ih za 20 godina biti duplo više.

Autori: Marko Miler / Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević