Slomljeno srce

Reč je o sindromu o čijem mehanizmu se malo zna i koji uglavnom pogadja žene.U principu, žrtve su dobrog opšteg zdravstvenog stanja i ranije nisu imale problema sa srcem.

Smrt u porodici, oružana pljačka, saobraćajna nesreća, biopsija, neočekivana proslava – sve su to bili razlozi koji su 18 žena i jednog muškarca odveli na koronarnu jedinicu sa bolovima u grudima i slabljenjem rada srca, kaže se u članku koji je objavljen u časopisu ”Nju ingland džornal ov medisin”.U nekim slučajevima srce je bilo u toj meri ugroženo da bi pacijenti umrli da nisu preduzete agresivne mere oživljavanja. Medjutim, svi pacijenti su se oporavili.

Svi ti slučajevi potkrepljuju vekovima staro uverenje da je moguće nekoga ”uplašiti na smrt” ili da je moguće ”umreti od tuge”.Autori članka govore o ”stresnoj kardiomiopatiji” i oboljenje su nazvali ”sindrom slomljenog srca”.

Nejasno je kako se sve dešava, ali kod pacijenata je utvrdjen neubičajeno visok nivo hemijskih jedinjenja u mozgu koja su povezana sa stresom i hormona kao što je adrenalin koji su mogli da utiču na rad srca.Ne zna se zašto su gotovo sve žrtve žene.

Sindrom nije srčani napad, mada bi se moglo pomisliti da jeste.Medjutim, ovi pacijenti se potpuno oporave i – za razliku od onih koji dožive srčani udar – kod njih ne ostaju trajna oštećenja srčanog mišića.

Istraživači kažu da je važno razlikovati sindrom od srčanog napada kako bi se primenila odgovarajuća terapija i kako bi se pacijentima reklo da im je srce zdravo, a ne da se veruje da imaju bolesno srce i da moraju da se leče do kraja života.

Do srčanog napada dolazi kada ugrušak krvi zapuši srčanu arteriju i zbog toga srčani mišić može da odumre.Ugrušci se obično stvaraju na delu arterije koji je oboleo i emotivni stres može kod takvih bolesnika da izazove srčani udar.

Srčana slabost izazvana stresom drugačije je prirode.Kod pacijenta nema ugruška krvi, obolelih delova arterije, niti izumrlih delova srčanog mišića.Jednostavno, u tim slučajevima srce naglo oslabi i nije u stanju da pumpa krv, ali je ta slabost prolazna.

”Prognoza je odlična i pacijenti ne bi smeli da budu otpušteni iz bolnice u uverenju da su imali težak srčani napad”, kaže doktor Ajlen Vitstajn, autor članka, uz napomenu da se ne zna tačno koliko se često javlja sindrom ”slomljenog srca”.

Doktor Vitstajn dodaje da je nesposobnost da se prepozna ta vrsta srčane slabosti jedini razlog što nije postala opšti problem.Vitstajn očekuje da će broj slučajeva početi da raste što se više bude govorilo o sindromu i kada lekari nauče da ga dijagnostikuju i dodaje da mu posle predavanja prilaze mnogi koji kažu””Pa ja sam imao više takvih slučajeva ”.Istina, oboljenje nikada neće biti tako učestalo kao srčani napad – Vitstajn i njegove kolege imaju pet – šest slučajeva godišnje.